Izvor: Blic, 30.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Države koje guta more
Države koje guta more
Od Kopakabane do Kana, od Majamija do Vajkikija, milioni dolara se troše na uvoz peska za pokrivanje plaža koje su postale ogoljene zbog oluja, morskih struja i promene nivoa mora. U drugim delovima sveta pobornici zaštite čovekove okoline zahtevaju da se pooštre propisi o vađenju peska s morskog dna da bi se 'napravile' plaže na stenovitim, kamenitim obalama, pošto smatraju da te veštačke tvorevine narušavaju ekologiju mora.
Nekim pacifičkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostrvima, koja se jedva uzdižu iznad vode, preti opasnost da potpuno nestanu ukoliko se globalno zagrevanje nastavi. Posebno je ugrožen arhipelag Tuvalu.
Međuvladina komisija UN za klimatske promene (IPCC) predviđa da bi nivo mora mogao da poraste od 13 do 94 centimetra do 2100. zbog povećanja temperature od 1 do 3,5 Celzijusovih stepeni. Česte bure, koje nastaju zbog emisije štetnih gasova iz fabrika i automobila, takođe raznose pesak sa plaža. IPCC procenjuje da je nivo mora porastao za 15 centimetara za proteklih 100 godina. Globalno zagrevanje bi moglo do te mere da ubrza nadiranje mora da ni koralni sprudovi ne bi mogli da zaštite ugrožena ostrva. Još je Darvin otkrio da ih korali spasavaju od potonuća.
Danas otprilike milion ljudi živi na koralnim ostrvima širom sveta, dok brojni milioni žive na tako niskoj nadmorskoj visini da se smatraju ugroženim pred naletom talasa. U opasnosti nisu samo ljudi, već jedinstvene ljudske kulture koje su nastale i razvijale se u toj 'vodenoj' izolaciji. Suočeni sa mogućom poplavom, neki od tih naroda razmišljaju o trajnom iseljavanju. Drugi kupuju placeve na većoj nadmorskoj visini, ako postoje. Nekoliko njih priprema tužbe kojima će pokušati da ospore razvijenim zemljama pravo da emituju gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, zbog čega njihovim domovinama preti nestanak s lica zemlje. Ali šta god da urade ili ne urade, stanovnici tropskih ostrva će postati prve izbeglice globalnog zagrevanja!
Peščano ostrvo Funafuti nikada nije četiri metra više od nivoa mora, kao uostalom i svih devet koralnih atola koji čine arhipelag i državu Tuvalu u južnom Pacifiku. Tamošnji stanovnici, kao nijedan drugi narod na svetu, potpuno zavise od okeana. Sada ovom arhipelagu, koji se nalazi na pola puta između Havaja i Australije, preti opasnost da nestane ispod talasa.
Tuvalu, koji se nalazio u sastavu britanske imperije, spada u najmanje i najzabačenije države na svetu, sa ukupnom kopnenom masom od svega 26 kvadratnih kilometara, što je manje od površine Menhetna. Na tih devet atola živi približno 10.000 stanovnika, od toga su 95 odsto Polinežani koji su došli sa Samoe, Tonge i Uvee tokom proteklih 2.000 godina. Život na koralnom ostrvu (motu) nikada nije bio lak, što su Polinežani otkrili čim su stigli na Tuvalu. Pošto su umesto zemlje imali pesak, shvatili su da u potpunosti zavise od okeana, kokosovih oraha i svojih svinja, kao i od gajenja biljke pulake koju koriste kao povrće. Kad bure i vetrovi tropskih oluja i ciklona zahvate njihova ostrvca, žitelji Tuvalua se ponekad vezuju za kokosove palme u nadi da će vetar poštedeti te žilave 'jarbole'. Zbog plavljenja slane vode, sve češće se dešava da se kokosove palme i jadni usevi pulake osuše.
Tuvaluanci su suočeni s teškim izborom. Ako nivo mora poraste, a oni ostanu u Tuvaluu, umreće. Ali, ako odu, deo njih će umreti. Oni se već polako mire s tim da će postati nacija 'fakaalofa' - na njihovom jeziku 'narod bez zemlje', a u bukvalnom prevodu 'koji zaslužuje sažaljenje'.
Paradoksalno je što se glavni grad Funafuti (na istoimenom ostrvu) gradi kao da se ništa ne dešava. Trospratna zgrada vlade u centru grada još nije završena, a planirano je da bude najviša građevina u zemlji. U blizini se podiže nova bolnica, zahvaljujući donaciji Japana. I na drugim delovima tog ostrvceta niču kuće, koje se podižu na stubovima visokim tri metra ne bi li se spasle od nadirućeg mora.
I druge ostrvske i priobalne kulture muče iste brige. Susedni Kiribati je već izgubio dva ostrva pod talasima. U arhipelagu Karteret, u blizini Papue Nove Gvineje, more je preseklo jedno ostrvo na dva dela i odseklo 1.500 ljudi od ostatka sunarodnika, koji moraju da im doturaju hranu. Na Maršalskim ostrvima tonu groblja iz Drugog svetskog rata. U Indijskom okeanu, trećina od 200 naseljenih atola Maldiva polako nestaje. A na Aljasci neki Eskimi moraju da se sele pošto se tundra topi, a njihova naselja klize pod vodu. Za razliku od drugih izbeglica koje beže pred ratovima, narodi na ivici okeana možda nikada više neće imati domovinu u koju će moći da se vrate. CDC/JS
