Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Mar.2015, 15:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država da sankcioniše govor mržnje

Direktorka inicijative mladih za ljudska prava Anita Mitić kazala je danas da je najveći problem što se govor mržnje u medijima u Srbiji i na internetu ne sankcioniše, a ostavlja duboke posledice po društvo.

"Uloga države mora da bude veća, mora da se sankcioniše govor mržnje, jer ta atmosfera linča, poziv na linč, na nasilje, koja se stvara u našim medijima proizilazi iz govora mržnje, a neki ljudi na kraju plate životom zbog takvog odnosa", kazala je Mitić za Betu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Ona je nakon skupa o govoru mržnje na internetu i u medijima, kazala da je govor mržnje na internetu postao svetski problem, naročito govor mržnje na društvenim mrežama koji ne može lako da se sankcioniše.

"Mislim da mora da postoji reakcija, a reakcija što se tiče interneta mora da potiče od svih nas. Ako bi svako od nas prijavio neku grupu ili se žalio na neku sliku mogao bi nešto da promeni. Ali mislim da je i dalje najveći problem što se ponašanje na internetu ne sankcioniše", kazala je Mitić.

Predstavnica Saveta za štampu Tamara Skroza kazala je za agenciju Beta kazala da je jedini način za borbu protiv govora mržnje u medijima konstantno podsećanje novinara na postojanje medijskog kodeksa i stalno podsećanje na posledice onoga o čemu pišu.

"Kada bi novinari bili svesni posledica govora mržnje mislim da se većina njih time više ne bi bavila. Jer posledice govora mržnje su grobovi. To je završna faza svakog govora mržnje", kazala je Skroza.

Upitana da li smatra da mediji nisu svesni posledica govara mržnje, Skroza je kazala da iz razgovora sa onima koji su prekršili novinarski kodeks može da zaključi da je 90 odsto njih nesvesno posledica.

Ona je kazala da je najveća kazna koju Savet za štampu može da izrekne - odluka, a da se te odluke ponekad i ne poštuju i dodala da da novčane kazne, i kada bi postojale, ne bi dovele do željenog cilja i da novčane kazne nisu primerene demokratskim društvima, "jer se u civilizovanom svetu odluke nadležnih tela poštuju".

"To više nije tako veliki problem. U ovo vreme postoje društvene mreže gde će se ta odluka proširiti, najčešće sa profila podnosioca žalbe", kazala je Skroza.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Borovčanin kazao je da je važno što je Ministarstvo formiralo Komitet za borbu protiv govora mržnje na internetu i bezbednog sajber prostora kako bi kroz partnerstvo sa civilnim društvom napravili set preventvnih i edukativnih mera za sprečavanje govora mržnje, jer to vidi kao najbolji način za prevenciju nasilja.

Urednik u dnevnom listu "Blic" Nikola Tomić kazao je da dok ima govora mržnje prema manjinama, u poslednje dve godine govor mržnje je dominantan prema političkim neistomišljenicima.

On je kazao da je od druge polovine 2012. godine objavljeno na stotine naslova u kojima se politički protivnici dehumanizuju. Kao jedan od primera govora mržnje naveo je naslov "Š plaćnice", što se odnosi na bivšu direktorku Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić.

Novinar "Kurira" Boban Karović smatra da se govor mržnje "preselio" na internet, naročito u društvene mreže i komentare vesti na sajtovima.

"Pojavili su se neki opskurni sajtovi koji imaju čisti govor mržnje. Ono što je problem je što se govor mržnje ne sankcioniše", kazao je Karović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...