Izvor: Politika, 26.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Društvene mreže
Prema i domaćim i stranim autoritetima, neposrednu budućnost Interneta (2007. i sledećih godina) obeležiće eksplozivni i strukturni razvoj društvenih mreža. Kao da mreža svih mreža, približavajući se punoletstvu, prebire po svojim postulatima i ispunjava ih svojim postojanjem. To je ravnomeran, dijalektični proces, u kojem se iz foruma, čet-soba, blogova i onlajn servisa pomaljaju digitalne zajednice, a granice ovih digitalnih svetova (objekata) toliko su zamagljene da ih samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uspeh ili neuspeh definiše.
Nesvesno ostvarujući teorijske postavke sociogeneze Norberta Elijasa (društvo je sastavljeno od procesa a ne od stanja) društvene mreže su – osim kreiranja socijalnih figuracija u digitalnom okruženju – definisale i neke neumitne tokove Interneta. Pre svega, prostiranje u sve socijalne nivoe i slojeve, potom prodiranje kapitala i tržišta, ali i pojednostavljenje tehnološkog nivoa koji se zahteva od korisnika.
Ako je prethodne dve ili tri godine obeležio munjeviti uspeh univerzalnih ("utopijskih", naizgled) mreža MySpace, Flickr, YouTube ili Wikipedia, prošlogodišnji uspon poslovnih mreža, kao što je www.linkedin.com (dobitnik Webby nagrade za 2006. godinu) logičan je sled razvoja onlajn zajednica. Isti trend, uz neminovna zakašnjenja, primetan je i u Srbiji.
"Prve" net-mreže (uslovno "prve", jer, kako kaže Elijas, "... sve je kretanje i nastavak nečeg ranijeg") ponikle su iz foruma za upoznavanje i četovanje, kao što su www.bleya.com, www.velikibrat.com ili www.zujanje.com. Ove godine su se pojavile dve net-mreže, jedna vezana za festival Exit (www.myexit.org), druga za srpski ogranak planetarne korporacija Coca Cola (www.coca-cola.co.yu). Kao i sve ostale, i srpske "korporacijske" mreže sadrže mogućnost da korisnici kreiraju svoj profil, unose podatke i fotografije o sebi, ostavljaju preporuke, upisuju nova mesta (objekte) odnosno najavljuju dešavanja kao što su koncerti, žurke, festivali, ne samo od opšteg značaja nego i dešavanja lokalnog karaktera.
Zatim, korisnici imaju mogućnosti komentarisanja i trenutne komunikacije, dodavanja tagova (asocijacija za pretragu) učestvovanje u aktivnostima zajednice koje omogućavaju razvijanje funkcionalnosti, ali, pre svega, važna je činjenica da se radi o sadržajima koje stvaraju sami posetioci i da je reč deljenje visoko na listi prioriteta.
Jedna od realnih prognoza kaže da će se ekstremni rast društvenih mreža zaustaviti ali će ljudi sazreti za nove tipove mreža. Imajući u vidu da je uposebljena komunikacija u virtuelnom okruženju ključna za razumevanje digitalne kulture, temeljitim i obećavajućim se čine koncepcije mreža kao što su www.facebook.com (komunikacija unutar školskih ili poslovnih zajednica) ili www.last.fm (virtuelna muzička zajednica).
Nikako ne treba zaboraviti da u stvaranju novih oblika digitalnih zajednica (socijalne solidarnosti, rekli bi tehnooptimisti) punom merom, osim Interneta, učestvuju i drugi oblici digitalnih tehnologija (mobilna telefonija, televizija, ostale elektronske spravice ili gadžeti...). I da su rizici digitalnih interakcija u trouglu čoveka, tehnoloških i procesnih problema sa akcentom upravo na slabosti ljudskog faktora.
[objavljeno: ]
.jpg)
