Izvor: Vostok.rs, 19.Feb.2025, 01:57
Društvene mreže „gore“ zbog Sretenja: Pljušte optužbe i uvrede preko Drine
Društvene mreže doslovno „gore“ od najpogrdnijih reči, a o Srbima iz Republike Srpske, koji su išli na obeležavanje u Sremsku Mitrovicu, napisano je da su dolazili da menjaju političke prilike i pruže podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji se suočava sa masovnim protestima.
„Zašto se mešate, prekodrinci, međedi, sendvičari, krezubi“, samo su neke od salvi uvreda koje su preplavile društvene mreže, a oglasio se i nekadašnji srpski košarkaš Vladimir Štimac.
„Šta kažu studenti iz Republike Srpske na partnerstvo između Dodika i Vučića i to što im vuku bake i deke na Vučićeve mitinge?“, upitao je Štimac.
Ako tome dodamo da deo građana Srpske ide na glasanje u Srbiju, što takođe izaziva ogorčenje u delu srpske javnosti, postavlja se nekoliko pitanja – da li postoji razdor i netrpeljivost između dela Srba s dve strane reke Drine, kako je stvorena slika da ovaj broj Srba iz Republike Srpske može da utiče na političke procese u Srbiji, i kako raspetljati višegodišnje međusobno uplitanje u političke prilike i procese?
Medijska stručnjakinja Nataša Tešanović ističe da je ova pojava, nažalost, starija od ovogodišnjeg obeležavanja Sretenja.
„Izlive nezadovoljstva jednog dela srpske javnosti prema \'nepoželjnim rođacima iz provincije\', tj. Srbima s ove strane Drine imamo prilike da slušamo zadnjih nekoliko godina, u gotovo svakom izbornom ciklusu, a naročito za vreme lokalnih izbora“, kaže Tešanovićeva za „Nezavisne novine“.
Frustracija: Tada su, podseća, u pojedinim mestima, naročito u Beogradu, nesporno zabeleženi slučajevi spornih prijavljivanja prebivališta tzv. nerezidenata.
„I mada su to radili i sami građani Srbije, i mada je broj ljudi iz Republike Srpske koji su u tome učestvovali premali da bi uopšte uticao na izborni rezultat, pogotovo ako se uzme u obzir procenat apstinenata u tim mestima, bes se izlio na njih. Ovde uopšte ne sporim da je bilo zloupotreba tih ljudi, kao što ih ima u samoj Srpskoj, gde za famozni sendvič i 10–20 maraka po glavi organizovano dovoze ljude da \'omasove\' stranačke mitinge. Ali, ovoliki odijum dela javnosti u Srbiji prema \'prekodrinskim međedima, sendvičarima, šumnjacima\' i kako nas sve ne zovu se, po meni, može tumačiti kao manifestacija fenomena koji je u psihologiji poznat kao transfer ili displasman“, smatra Tešanovićeva.
Naime, kako je ocenila, nagomilana nemoć i frustracija zbog problema koji niste u stanju sami da rešite aktivira psihološku odbranu koja podrazumeva prebacivanje negativnih osećanja na nekog ili nešto drugo.
Zabrinutost: Ono što brine je, dodaje ona, to što ovde svedočimo maltene kolektivnom ispoljavanju, koje ide od molbe „braći“ da ne dolaze, do pretnji da će im biti zabranjen prelazak granice zauvek, i to od istih ljudi.
„Ne aboliram bilo koga ko dozvoljava sebi da bude politički zloupotrebljen, a naročito one koji svesno koriste svoje pristalice i uhlebe kako bi deo negativne energije građana preusmerili sa njih samih i otvorili front koji volšebno njima ide u prilog. Međutim, svaliti svu krivicu na narod u Republici Srpskoj, koja ima stanovnika taman koliko SNS glasača, jeste i degutantno i beskorisno. Ipak mislim da se radi o manjini, istina veoma glasnoj i veoma prisutnoj na društvenim mrežama, zbog čega je ta tema i dobila ovoliko pažnje, i da će promene do kojih mora doći, ako želimo da opstanemo kao narod, obesmisliti ovaj čitav diskurs. Problem možemo rešiti tako što ćemo ga... rešiti, što bi rekao Skot Pek. I tad ćemo se sresti“, poručuje Tešanovićeva.
Đorđe Vuković, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjaluci, smatra da je precenjena politička moć glasača iz Srpske u Srbiji, kako po broju onih koji koriste pravo glasanja, tako i po predrasudi da su to sve glasači SNS-a.
On ističe da u javnom mnjenju Srbije preovladavaju dve krajnosti, odnosno dva vrlo isključiva pogleda na Srbe zapadno od Drine.
„Jedna je idealizovana slika kao nekih supersrba, prekaljenih boraca, čuvara tradicije i identiteta, a druga je u kontekstu bosančerosa, genocidaša, republike šumske, socijalnog i kulturnog tereta Srbiji i tako dalje. Kroz ta gledišta se zapravo oslikavaju dva lica Srbije – jedno je izrazito nacionalno, čak romantičarsko i nerealno, a drugo je autošovinističko“, naveo je Vuković u izjavi za „Nezavisne novine“.
Greške: Prema njegovim rečima, kada je reč o refleksiji proslave Sretenja, postoje dva procesa.
„Mislim da su studenti uspeli da premoste čak i one male regionalne antagonizme između Beograda i Novog Sada i da su susretima i šetnjama oplemenili i ojačali te spone. S druge strane, učešće Milorada Dodika na skupu u Sremskoj Mitrovici i onaj besramni govor, kao i odlazak autobusa, sa još živim, preuveličanim sećanjem na ulogu glasača iz Srpske u pobedi SNS-a u Beogradu, dodatno je to kompromitovalo. Ako su između Beograda i Novog Sada ojačane veze, s druge strane, prema Srbima s ove strane Drine ta se slika kompromitovala. Dodik je govorio da govori u ime svih Srba. Ja sam javno rekao da u moje ime ne govori i da se nadam da u Srpskoj ima ljudi čije su oči i srce bili u Kragujevcu“, kaže Vuković.
On dodaje da „nam se greške ponavljaju stalno“ i da je ono što se dešavalo sada, na Sretenje, možda u našoj istoriji najilustrativniji primer tokom kojeg se, umesto sloge, došlo do ozbiljnog razilaženja.
„Videli smo banalizaciju i vulgarizovanje nacionalnog pitanja, koje je nama suštinski važno, ali ne na ovakav način – da se zloupotrebljava za odbranu vlasti i satanizovanje \'protivnika\' u smislu sopstvenog naroda, kome je dosta svega“, poručuje Vuković.
Ustanak: On smatra da ljudi koji su pogrdnim imenima nazivali Srbe iz Srpske ne pripadaju istinski ovoj „vaskrsloj srpskoj svesti“, koju predstavljaju svi oni koji svim srcem i razumom podržavaju, kako ga je nazvao, „studentski ustanak“.
„Taj prostakluk sigurno nije alternativa Vučićevom prostakluku“, naveo je Vuković.
Sociolog Vladimir Vasić kaže da je ono što se videlo u Sremskoj Mitrovici više ličilo na sabor političke partije, što je sasvim legitimno, ali ne na praznik kakav je Sretenje.
„Da su normalne prilike, na sretenskom saboru trebalo je da budu svi Srbi, čitav politički, vojni i crkveni vrh. Ali, nažalost, kontekst i društveno-političke okolnosti pod kojima se taj sabor desio dovele su do toga da je to ispalo kao neki politički miting. Najgore što može da nam se desi u ovoj situaciji jeste da idemo jedni na druge“, kaže Vasić za „Nezavisne novine“.
Najvažnije je, dodaje, da se smiri situacija, ali i da politički vrh tako ozbiljne praznike, odnosno događaje, stavi van konteksta politike. Republika Srpska i Srbija, podseća, imaju specijalne paralelne veze, koje se, dodaje, očigledno negde možda i zloupotrebljavaju.
„Ali, opasno je, ružno i nepotrebno da neki ljudi iz Srbije Srbe iz Srpske nazivaju pogrdnim imenima. To su Srbi. To je jedan kontingent. Ali, takođe, ja sam mišljenja da ljudi koji ne žive u datoj državi ne bi trebalo da biraju vlast u toj državi“, naveo je Vasić i dodao da predsednici Srpske i Srbije, Milorad Dodik i Aleksandar Vučić, moraju da se izdignu iznad partije i politike.
Za sledeće Sretenje, dodao je Vasić, najvažnije je da se srpski narod ne deli.
„Srbi, kad god su se delili, bili su na granici opstanka. Da nismo bili zajedno pod najezdom nekih silnih ideologija, propali bismo kao društvo. Do sledećeg Sretenja moramo da se ujedinimo, da stavimo politike po strani. I Vučić i Dodik su trenutno legitimno tu gde jesu. Proći će oni, ali treba da gledamo šta će biti za 100 godina“, ističe Vasić za „Nezavisne novine“.
Izvor: Nezavisne novine
