Izvor: Glas javnosti, 30.Avg.2009, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugima uvalili dug
REJKJAVIK - Parlament Islanda, Alting, doneo je prekjuče zakon o ograničavanju isplate duga Velikoj Britaniji i Holandiji na period od osam godina, i to po sopstvenoj dinamici: Rejkjavik će, naime, od 2016. do 2024. izdvajati šest odsto društvenog proizvoda za namirenje ovog duga i - ni cent više, ni pre ni posle, pa koliko isplate - isplate.
Strah od Rusije
- Ako primoramo Island da pristane na sve zahteve EU, ili ih odbacimo zbog nepristajanja na njih, za nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << decenija ćemo umesto snažne, demokratske države imati ostrvo puno penzionisanih ribara, ali ostrvo sa veoma zanimljivim geostrateškim položajem, ostavljeno na milost i nemilost onome ko ponudi najviše novca. Rusija, na primer, mogla bi da vidi Island kao veoma zanimljivu opciju za širenje svog uticaja na Zapad - rekla je Eva Žoli, koja je dovedena da reši pravne zavrzlame nastale raspadom bankarskog sistema u ostrvskoj državi.
Krah
Svetska ekonomska kriza najsurovije se poigrala sa životima Islanđana: nekad tako udobno uljuljkani u svetske finansijske tokove, živeli su i više nego komotno od profita koji su donosile širom planete čuvene banke Glitnir, Landsbanki i Kaupting. I pored upozorenja da je „papirnata ekonomija“, čvrsto vezana za američke obveznice, deo dugovima finansiranog „balona od sapunice“ koji samo što nije pukao, Islanđani su nastavili hod onom „širom stazom“. Poslednji „bum“ napravili su na finansijskim tržištima Velike Britanije i Holandije, kad su pokrenuli programe štednje po mnogo povoljnijim uslovima od konkurencije, privukavši milijarde i milijarde dolara novca tamošnjih štediša.
A onda je sve otišlo do vraga. Finansijski cunami koji je pokrenula propast američkih banaka potopio je Island. Tri velike banke su ostale bez sredstava, a 400.000 štediša bez svojih uloga. Preko noći, od „bogate i prosperitetne“ države postali su „severni siromah“, a vlade Velike Britanije i Holandije su svojim novcem pokrile dug pohlepnih islandskih bankara - više od četiri milijarde evra. Naravno, ceh su ispostavili - vladi Islanda, sa „domaćinskom“ kamatom od 5,5 odsto.
Ropstvo
Islanđani, kojih ima jedva 300.000, osetili su da ovakav ugovor znači dužničko ropstvo u kakvom danas grcaju zemlje Afrike, Azije, Latinske Amerike i istočne Evrope, i da će dobro poznata lihvarska taktika MMF, gde je dug svetinja koja se stalno povećava, značiti i dugoročni ostanak u tom ropstvu i selidbu Islanda među zemlje trećeg sveta. Narod je izašao na ulice, a političari su veoma ozbiljno shvatili poruku i učinili nezamislivo: poručili su da će Island svoj dug otplaćivati po stopi koja mu odgovara, kad mu to bude odgovaralo. Alting - islandski parlament - usvojio je uredbu po kojoj se godišnje rate isplate ograničavaju na šest odsto od bruto nacionalnog proizvoda (GDP). Da bi se dodatno osigurali, Islanđani su odlučili da nikakvih isplata ne bude u sledećih sedam godina, i da ih ne bude ni posle 2024, što faktički znači da će dve zemlje svega osam godina dobijati svoje pare nazad.
Treći put
Island je, tvrde ekonomski stručnjaci, ovom odlukom izabrao „treći put“, kad je reč o otplati duga; „prvi put“ je dalje zaduživanje, kako bi se vratili dugovi, a „drugi“ prodaja državne imovine. Zvuči poznato? Ne treba ni pominjati da najzaduženije zemlje sveta sa posebnom pažnjom gledaju na razvoj situacije sa Islandom i računaju svoje buduće korake u borbi sa dugom u koji ih je MMF tako surovo gurao od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka. Pitanje nije da li će se pojaviti još neko ko će odbiti da plaća kamate na kamate, upropašćujući tako dodatno svoju ekonomiju i standard, pitanje je samo - ko je sledeći?
