Izvor: Vostok.rs, 18.Feb.2012, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drezden – preludija za totalne ratove
18.02.2012. -
Neponovljivo kulturno nasleđe Drezdena stvarano vekovima bilo je izbrisano za slica zemlje za svega tri dana. Ove reči pripadaju peru nemačkog pisca Eriha Kestnera. Dve godine kasnije posle čudovišnih bombardovanja on je posetio Drezden: Stajao sam usred beskrajne pustinje i nisam mogao da shvatim gde sam.
Do 13. februara 1945. godine, kada se lavina bombi sručina na grad, u njemu je živelo preko 600 hiljada ljudi. PVO, skloništa, praktično nisu postojali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pošto u njemu nije bilo vojne idnustrije. Od trodnevnih tepih-bombardovanja poginulo je tada najmanje 25 000 civila.
Mnogi istoričari su američko-britansko bombardovanje nazvali aktom besmislene surovosti. Nikakvih drugih osećanja osim gađenja prema vandalizmu nije osećala ni svetska javnost. I samo za politički establišment u Vašingtonu i Londonu masovno istrebljenje i razaranje imalo je neki smisao. Da čujemo našeg eksperta, doktora istorijskih nauka, bivšeg ambasadora SSSR u Nemačkoj Valentina Falina:
Amerikanci su usvojili kao aksiomu svojih budućih strategija neophodnost totalnog uništavanja protivnika i gušenje njihove volje za otpor. Ali pod protivnikom već tada, 45. godine, nije se imala u vidu povređena Nemačka, već SSSR. Američkim pilotima je bila data komanda da unište mostove preko Elbe kako bi zaustavili napredovanje Crvene Armije na Zapad. A razaranje Drezdena bilo je pokriće za ovu akciju. Čak su je izdavali za akciju podrške svojetskih napora da bace rajh na kolena. Englezi su dali instrukcije svojim pilotima na sledeći način: moramo da pokažemo SSSR na šta je sposobna avijacija zapadnih država.
Ekspert je podsetio i na planove napada SAD i njihovih saveznika na SSSR. Intervencija je bila planira prvo u prvim mesecima posle završetka drugog svetskog rata, zatim je odložena za kasnije. U jednom od nacrta naredbi koje su ležale na stolu Ajzenhauera, u prvom udaru trebalo je da bude ubijeno 195 miliona ljudi u SSSR, kao i u Kini. Nije to učinjeno zato što su se plašili kolosalnih gubitaka od strane Sovjetske armije. Zato su izabrali slabije žrtve.
To što se desilo kasnije bio je deo doktrine vođenja dva i po svetska rata odjednom. Oni su podrazumevali regionalne ratove, koji su se završili tragično za Jugoslaviju, Irak, još tragičnije za Libiju. I ovi ratovi sada prete Siriji i Libanu. Sve to su karike jednog lanca. Mi se sada sve češće sećamo Jugoslavije, Iraka i Libije, a sve što se činilo u Vijetnamu otišlo je u drugi plan. Zemlju su odbacili u kameno doba. 40% teritorije Severnog Vijetnama gde je bila razvijena poljoprivreda, do danas nije ekonomski upotrebljivo. Zato što je zemlja zaražena američkim dioksinom, čiji je poluraspad 250 godina.
Sve posleratne decenije bogate ratovima samo potvrđuju jednu staru istinu. Istorija uči tome da niko nikakve pouke iz nje ne izvlači.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
