Izvor: Politika, 24.Jan.2013, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dramatičan rezultat izraelskih izbora

Desnica i blok centar-levica dobili podjednak broj od 60 poslanika

Jerusalim – Izraelski lider Benjamin Netanijahu tesno je pobedio na izborima na kojima su nezadovoljni birači na drugo mesto katapultirali njegovog novog rivala sa centra suočavajući premijera sa složenim zadatkom da formira koaliciju, javlja Rojters.

Desničarski premijer proglasio je pobedu pošto su njegov Likud i ultranacionalistički saveznik Jizrael Beitenu osvojili 31 od 120 mesta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Knesetu, parlamentu.

Najveće iznenađenje je drugoplasirana centristička stranka Ješ atid (Ima budućnosti) koju predvodi novinar i TV prezenter Jair Lapid. Laburisti su treći.

Stranke desnice dobile su ukupno 60 mesta, isto koliko i partije sa centra i levice. Na izborima su učestvovale 32 partije, od kojih će 11 ući u parlament.

Da bi treći put upravljao vladom, Netanijahu je već počeo konsultacije za sastav nove koalicije koje mogu da traju šest nedelja.

Lapid je pre izbora najavio da će u vladu ući samo ako se ona obaveže na radikalne ekonomske reforme i ozbiljan napor za nastavljanje mirovnih pregovora sa Palestincima, kojih nije bilo tokom Netanijahuovog četvorogodišnjeg mandata.

Rezultat glasanja 3,6 miliona od 5,6 miliona registrovanih birača tumači se kao poraz Netanijahua koji je pre tri meseca raspisao prevremene izbore očekujući ubedljivu pobedu u savezu sa krajnjom desnicom. 

-------------------------------------------------

Stari premijer, novi Izrael

Dramatično neizvestan rezultat izraelskih izbora uveo je zemlju u politički tesnac, pa će, ozbiljno opomenut i oslabljen, premijer umesto priželjkivanog oslonca na krajnju desnicu koalicione partnere morati da potraži i na centru.

Benjamin Netanijahu verovatno će posle osnivača Izraela Davida Ben Guriona biti prvi sa trećim premijerskim mandatom, ali dosad nezabeležen identičan raspored poslanika u Knesetu 60:60 nagoveštava da će morati da revidira barem neke od svojih desničarskih ambicija.

Koalicije nisu strane zemlji koja od nastanka 1948. nikada nije imala vladu sa apsolutnom većinom, ali ovakav rezultat ipak je iznenađenje jer je opšta dilema uoči glasanja bila: desnica ili krajnja desnica.

Bibi, kako je Netanijahu poznat u Izraelu, odmah posle saopštavanja rezultata počeo je da pominje „široku koaliciju” – koju svakako nije želeo i koja je potpuno strana onome što je govorio tokom kampanje pokušavajući da okupi snažan blok političke, nacionalističke i religiozne desnice.

Dok se premijer tokom kampanje slikao pred jerusalimskim Zidom i sa vojnicima u punoj borbenoj opremi, računao je da će za ubedljivu pobedu biti dovoljno insistiranje na čvrstom stavu prema nacionalnom prioritetu broj 1: „smrtnoj opasnosti” od Irana.

Netanijahu je više igrao na kartu nacionalnih emocija i straha od iranskog nuklearnog programa nego što je nudio ozbiljne političke ili socijalne projekte u zemlji koja je 2011. doživela nezapamćenu erupciju građanskog nezadovoljstva zbog poskupljenja i pada standarda.

Propustio je da uoči da je u ispitivanju humanitarne organizacije Latet krajem 2012. tri četvrtine Izraelaca reklo da socijalni i ekonomski kolaps zemlje predstavlja veću pretnju od bombe iranskih ajatolaha.

Lider desničarskog Likuda istovremeno je zamrznuti mirovni proces sa Palestincima, propraćen iritirajućim nastavkom gradnje ilegalnih jevrejskih naselja u istočnom Jerusalimu i na okupiranim teritorijama, sve vreme kampanje držao pri dnu liste prioriteta, uprkos želji Izraelaca da se ostvari formula „dve države”, uprkos istim očekivanjima pa i povremenim pritiscima sa Zapada.

Činjenica da je desničarska koalicija izgubila četvrtinu poslaničkih mesta pokazuje da su birači želeli neku promenu. Izborni uspeh stranke političke novopridošlice Jair Lapida to nesumnjivo potvrđuje.

Lapidova centristička partija Ješ Atid (Ima budućnosti), očekivani partner nove koalicije, agitovala je upravo na ekonomske i socijalne teme poput ravnomerne raspodele tereta krize, dok se istovremeno obazrivo zalagala za obnovu mirovnih pregovora sa Palestincima.

Da li to onda znači da će Bibi posle Pirove pobede, kako je odmah nazvao uvodničar levičarskog „Haareca”, morati da zarad kompromisa odustane od svoje krajnje desničarske agende?

Verovatno da, pa će „od boga dat”, kako u prevodu glasi biblijsko prezime koje je Netanijahu sebi uzeo, po svemu sudeći morati da menja i politiku i taktiku.

Bez oslonca na krajnju nacionalističku i religioznu desnicu, u koaliciji sa centristima, uvažavajući očekivanja sveta, nova vlada bi smanjila mogućnost vojnog udara na Iran, povisila rejting važnosti rešavanja najdužeg konflikta savremenog sveta i snizila rejting mesijanske uloge koju je Netanijahu sebi dodelio.

Birački zaokret ka traganju za pregovornim rešenjem sa Palestincima potvrđen je i slabije nego očekivanim rezultatom stranke Jizrael Beitenu (Izrael naš dom) koja Palestincima poriče pravo na samostalnu državu.

Zaokret će se, sem ekonomije, očekivano ticati još jedne unutrašnje teme veoma važne Izraelcima zbog koje su izbori i raspisani pre vremena: da li zajednica Haredima – ultraortodoksnih Jevreja – treba da služi vojsku. Verovatnoća da će morati sada je povećana.

Izbori su odlučili partijsku hijerarhiju, ali će se u dogovorima o koaliciji koji su već počeli tek određivati ko će, kako i koliko dugo vladati Izraelom. Nije isključeno da koalicija okupi stranke toliko različitih ideologija i programa da konačni rezultat bude paraliza.

U suprotnom, Izrael dobija vladu koja će slediti umereniji kurs. Stari premijer vodiće novi Izrael, na oprezno zadovoljstvo značajnog broja Izraelaca, Palestinaca, regiona i velikog dela sveta.

Boško Jakšić

objavljeno: 24.01.2013.

Nastavak na Politika...