Izvor: Politika, 30.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Došli da ostanu
Povezivanje sudbine Kosmeta sa Republikom Srpskom samo je izgovor međunarodnoj zajednici za ostanak u BiH i nove pritiske na Srbe, kaže dr Braco Kovačević
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 29. januara – Da li je rešavanje statusa Kosova i Metohije razlog ili povod za produžavanje mandata Kancelarije visokog predstavnika sa "bonskim ovlašćenjima" u BiH? Visoki predstavnik Kristijan Švarc Šiling prvi je javno doveo u direktnu vezu status južne srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokrajine sa sudbinom kancelarije na čijem je čelu od januara prošle godine.
Obrazlažući promenu stava o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika, Švarc Šiling je nedavno rekao: "Kada smo prošle godine razgovarali, onda smo očekivali da će odluka o statusu Kosova biti doneta u novembru, kako bismo imali dovoljno vremena da vidimo njene efekte. No, to se nije desilo i sada moguće zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika pada u isto vreme kada se odlučuje o statusu Kosova. U takvoj situaciji, dosta država ponovo razmatra svoje mišljenje o budućnosti Kancelarije visokog predstavnika..."
Prema izjavama međunarodnih zvaničnika, na promenu stava da Kancelariju visokog predstavnika treba zatvoriti 30. juna, bitno je uticala i izjava premijera RS Milorada Dodika da – ako Kosmet, mimo volje Srbije, dobije nezavisnost – Republika Srpska ima pravo na referendum, na kojem će se izjasniti o svom statusu. On je, istina kasnije, kazao da "odluka o stanju Kosmeta neće bitnije uticati na stanje u RS".
O povezivanju statusa Kosmeta sa RS i zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika, predsednik republičke Narodne skupštine Igor Radojičić je za naš list rekao: "Očigledno je da međunarodna zajednica ′snima′ stanje u BiH u vezi sa Kosmetom. Ona je, čini mi se, čak i zabrinuta zbog mogućih reakcija koje bi mogla da izazove odluka o statusu južne srpske pokrajine. Deo velikih sila je za radikalno rešenje, dok druge zaziru od toga kakve bi to posledice izazvalo kod njih, a da ne govorimo o bivšim članicama Sovjetskog Saveza i nekadašnjim jugoslovenskim republikama." Što se tiče Kancelarije visokog predstavnika, dodao je Radojičić, njeno negašenje otvara pitanje održivosti BiH kao države.
Profesor sociologije na banjalučkom Pravnog fakultetu dr Braco Kovačević za "Politiku" naglašava: "Povezivanje rešavanja statusa Kosmeta sa RS samo je izgovor za ostanak i odlučujući uticaj međunarodne zajednice u BiH i ovom delu Balkana uopšte. Ona i nije došla ovde da ode, nego da, zbog zaštite svojih interesa, ostane što duže. Čak i kada institucionalno ode iz BiH i sa Balkana, ovde će ostati produžene ruke velikih sila, kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, NATO..."
Kada je reč o odgađanju zatvaranja Kancelarije visokog predstavnika u BiH, dr Braco Kovačević kaže: "Treba očekivati nove pritiske na RS, pre svega u vezi sa reformom policije i nastojanjima da se BiH što više unitarizuje. Isto tako, prisustvo visokog predstavnika sa ′bonskim ovlašćenjima′ je najsnažniji elemenat odvraćanja RS od raspisivanja referenduma i onemogućavanje srpskog naroda, da u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, iskoristi svoje pravo na samoopredeljenje."
Boro Marić
[objavljeno: 30.01.2007.]
