Izvor: Večernje novosti, 25.Okt.2015, 10:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dolarski "kod" za Belu kuću

GLASANjE za novog stanara Bele kuće udaljeno je više od godinu dana, ali je nadmetanje predsedničkih kandidata već proglašeno za rekordno - po brzini slivanja dolara za kampanje “najzvučnijih” imena. Sa oko 400 miliona dolara koje su predsednički kandidati prikupili samo u prvoj polovini ove godine, količina novca koja se ubrizgava u njihove kampanje svakim danom postaje sve impresivnija. Tim više postaje uočljiva druga zakonitost velikog nadmetanja - mali broj donatora sa ogromnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ulozima. Vrlo mali broj Amerikanaca, naime, uopšte investira novac u kampanje političkih kandidata, partija ili u famozni Politički akcioni komitet (PAK). Još je manji procenat onih koji daju više od 200 dolara. Od 310 miliona Amerikanaca, svega 0,40 procenata ulaže preko 200 dolara, dok dve i 2.500 dolara i više donira tek 0,08 procenata. Istraživanje američkog dnevnika “Njujork tajmsa” pokazuje da svega 158 američkih porodica ulaže najviše dolara. Rečju, manje od jednog procenta Amerikanaca daje čak 68 procenata novca za izbore. Ulog za zaštitu sopstvenih interesa iz decenije u deceniju postaje sve veći. Od vremena pobede Ričarda Niksona protiv Huberta Hemfrija 1968. godine do danas izbore je po pravilu dobijao kandidat koji je uspeo da sakupi više novca. Jedini izuzetak, koji potvrđuje pravilo, bio je Džimi Karter koji je je 1976. godine pobedio Džeralda Forda iako je “zaradio” milion i po manje. Ipak, već u sledećem pokušaju 1980. godine je izgubio od Ronalda Regana koji ga je “prešišao” za gotovo 10 miliona. Vremenom, kampanje su se pretvarale u sve unosniju vrstu “biznisa”. U 2008. godini predsedniči izbori su koštali 2,4 milijarde dolara, od čega je preko milijarde sakupio Barak Obama, a njegov republikanski protivkandidat Džon Mekejn 730 miliona dolara. Stvar je drastično eskalirala od 2010. godine, kada je odlukom američkog Vrhovnog suda, znatno “olabavljen” gornji graničnik novca koji korporacije i savezi mogu da uliju u kampanju, a da pritom još mogu biti i anonimni. Za pojedinačne direktne donacije ograničenja i dalje važe, ali “ozbiljan” novac donira se preko Partijskih akcionih komiteta (PAK). A onaj najveći preko Super PAK. Politički akcioni komiteti (PAK), organizacije koje prikupljaju sredstva za kampanju od svojih članova i donatora, a zatim ih ulažu za, ali i protiv, kandidata, moraju da sakupe najmanje 2.600 dolara. Komiteti postaju sve brojniji i sada ih u SAD ima više od 4.600. Osnivaju ih u najvećem broju biznismeni, sindikati, trgovinske grupe. Ključni “igrači” su, međutim, super Partijski akcioni komiteti (Super PAK), jer oni, za razliku od pojedinaca i “običnih” PAK, nemaju, praktično, nikakva ograničenja za količinu dolara koje mogu da uliju u kampanje od korporacija, bogatih članova, sindikata. Najveći broj “ozbiljnih” donacija ne ide direktno u kampanje, već u Super PAK, čiji je jedini ograničavajući faktor da ne smeju da imaju direktnu vezu sa kandidatom. Indirektna se podrazumeva. Novac nije, istina jedini faktor koji obezbeđuje useljenje u Belu kuću, ali teško se može prevideti da je ključni. Suština igre se svodi na to da privilegovani ulažu u izbor onoga za koga veruju da najbolje štiti te privilegije. Klintonovi i Bušovi na inauguraciji Baraka Obame 20. januara 2009.KLINTON I BUŠ IZDANCIMA dve predsedničke “dinastije” iz dve glavne partije u SAD, demokratske Klintonovih i republikanske Bušovih, sliva se, bar kako sada stvari stoje, najviše novca u kampanje. Vodeći kandidat demokrata, bivša prva dama, senator i državni sekretar SAD Hilari Klinton sa oko 63 miliona dolara ubedljivo vodi među demokratskim kandidatima. Drugoplasirani Sanders je “zaradio”, čak četiri puta manje. Republikanci su, međutim, pretekli demokrate u sakupljanju novca iz “neograničenih izvora”. Sin i brat bivših predsednika SAD, Džeb Buš, sa 114 miliona dolara, čini se najvećim “miljenikom” donatora.

Nastavak na Večernje novosti...