Izvor: Blic, 12.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dolar diplomatija SAD
Dolar diplomatija SAD
VAŠINGTON (Rojters-BBC) - Američki predsednik Džordž Buš nedavno je poručio da je krajnje vreme da svako otvori karte i kaže šta stvarno misli o iračkoj krizi. Rusija i Francuska su ga poslušale - obe su saopštile da će, ako to bude potrebno, vetom blokirati usvajanje predloženog nacrta nove iračke rezolucije. Suočeni sa tako tvrdim otporom Moskve i Pariza i nemogućnošću da za rezoluciju kojom se Iraku daje rok do 17. marta da se razoruža, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobiju potrebnih devet glasova u Savetu bezbednosti, Britanija i Amerika nagovestile su da su spremne da ponuđeni nacrt dorade kako bi ga učinile prihvatljivijim i glasanje je odloženo.
U nameri da pridobiju većinu članica Saveta bezbednosti UN za novu rezoluciju, SAD su se okrenule najmoćnijem diplomatskom oružju - novcu. Uprkos kritikama zbog kupovine glasova ekonomski zavisnih država 'dolar diplomatija' bi mogla da bude odlučujući faktor za izglasavanje ratne rezolucije.
Prve zemlje koje su se našle na udaru 'dolar diplomatije' su susedni Meksiko, Rusija, koja ima mnoge benificije od trgovine, i Bugarska koja se već odlučila da unovči podršku ratu.Iako je Turska dobila 30 milijardi dolara pomoći, turski parlament je odbio da dozvoli da sa njene teritorije krenu u rat.
Stav Rusije je veoma interesantan. Naime, ukoliko Moskva uloži veto na usvajanje rezolucije to bi moglo da dovede do ponovnog uvođenja restrikcija u trgovini sa SAD poput onih iz bivše sovjetske ere. To Rusiji ne bi odgovaralo naročito imajući u vidu rovitu ekonomsku situaciju u najvećoj zemlji sveta.
Na drugoj strani, Bugarska je postala najodaniji američki saveznik. Sofiji je ekonomska pomoć neophodna, a već je najavljen i dolazak visoke privredne delagacije u SAD koja bi trebalo da sklopi niz sporazuma.
Pakistan je ključni američki saveznik u ratu protiv terorizma u Avganistanu i veoma zavisi od finansijske pomoći preko i van MMF.Buš je Kamerunu, Angoli i Gvineji, privremenim članicama SB, ponudio velike beneficije ukoliko se založe za zaštitu interesa SAD.
Dogovor sa Meksikom je postignut najlakše, jer u SAD boravi više miliona ilegalnih Meksikanaca koji bi u slučaju deportacije mogli da izazovu nemire u Meksiku.
Na iznenađujuće tvrd otpor SAD su naišle kod Čilea, iako je Buš telefonom razgovarao sa čileanskim predsednikom Rikardom Lagosom, koji smatra da je 17. mart veoma kratak rok za razoružanje Sadama Huseina.
