Izvor: Blic, 14.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktor Smrt se obesio u ćeliji
Doktor Smrt se obesio u ćeliji
Najpoznatiji i najokrutniji masovni ubica u Velikoj Britaniji, doktor Harold Šipman pronađen je mrtav u svojoj ćeliji u zatvoru Vakefild. Obešeno telo je pronašao radnik obezbeđenja juče u 6.20 sati po lokalnom vremenu, a posle neuspešnog pokušaja reanimacije, smrt je proglašena u 8.10 sati, saopštio je neimenovani portparol zatvora.
Šipman je u januaru 2000. godine osuđen na doživotnu robiju zbog ubistva 15 pacijenata. Nakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istrage i suđenja, u zvaničnom izveštaju se navodi da je on bio odgovoran za smrt ukupno 215 osoba, da bi se taj broj tokom poslednjih godinu dana, kada je otkriveno još doktorovih zločina, popeo na rekordnih 260. Harold Šipman, 57-godišnjak iz Hajda, ušao je tako u istoriju kao najveći masovni ubica koji je osuđen za svoje zločine, iako nikada nije priznao nijedan od njih.
Džejn Ašton-Hibert, čija je baka Hilda ubijena protivno svojoj volji dok ju je Šipman navodno lečio, tvrdi da nije zadovoljna samoubistvom monstruma:
'Samoubistvo mi se čini kao lakši put da pobegne. Nikada nije pokazao da žali ili da prihvata krivicu za svoje zločine. Sada je ta priča gotova za sve nas.'
U saopštenju zatvorske službe obezbeđenja navodi se da je Šipman upotrebio čaršave sa krevet, koje je vezao za rešetke na prozoru kako bi se obesio.
'Od kada je 18. juna 2003. godine došao u naš zatvor, Šipman nije posmatran kao potencijalni samoubica. Nalazio se u delu za normalne zatvorenike i bio je podvrgnut uobičajenom režimu. Obevestili smo njegovu porodicu o tome šta se dogodilo, a nadležne službe će sprovesti istragu o njegovoj smrti kao što smo i do sada radili u sličnim slučajevima', stoji u saopštenju zatvorskih vlasti.
Monstruozni ubica, koji je za sobom ostavio udovicu Primros, nalazio se pod prismotrom zbog suicidnih namera u prethodna dva zatvora gde je izdržavao kaznu. Prošlog meseca u zatvoru su mu ukinute privilegije zbog lošeg ponašanja. To će doneti dosta problema zatvorskoj službi u Velikoj Britaniji, koja se ionako nalazi na meti kritika javnosti jer su slučajevi samoubistava zatvorenika u poslednjih nekoliko godina učestali.
Većina Šipmanovih žrtava bile su starije žene kojima je davao smrtonosnu dozu heroina. Priveden je pravdi nakon što je pokušao da falsifikuje testament Ketlin Grundi (81), jedne od svojih žrtava, i da prisvoji 386.000 funti. Nakon suđenja, javno mnjenje se ustremilo na nadležne zahtevajući objašnjenje kako je Šipman toliko dugo mogao da ostane neotkriven. Od 215 potvrđenih ubistava 171 žrtva bile su žene, a 44 su muškarci. Najstarija žena je imala 93 godine, a muškarac 47. Policija je slučaj počela da istražuje 1998. Šipman je bio zadužen za više od 3.000 pacijenata, enigmu je predstavljalo to što je on istovremeno niz godina bio ubica bez motiva.
Harold Frederik Šipman je rođen u radničkoj porodici 14. januara 1946. Fred, kako su ga zvali, bio je pametno dete i dete od poverenja među vršnjacima i u porodici. Međutim, kada je napunio 17 godina život mu se dramatično promenio. Njegova majka Vera umrla je od raka pluća u svojoj 43. godini. Tada je Šipman prvi put video posledice lekova koje su doktori davali njegovoj majci protiv bolova.
Nastavio je da se školuje i upisuje medicinski fakultet u Lidsu 1965.
Već 1977. Šipman se zapošljava u Hajdu. Nove kolege ga poštuju iako je bilo prigovora da je previše arogantan i da ugađa pacijentima. Privatnu ordinaciju otvara 1993, a pet godina kasnije njegov svet se srušio kada je uhapšen i optužen za ubistvo Ketlin Grundi. Tokom istrage otkriveni su dokazi o drugim ubistvima, a Šipman je poricao umešanost u zločine.
Džon Poland, mrtvozornik koji je dugo godina radio sa Šipmanom, ima sopstvenu teoriju zbog čega je on ubijao:
'Jedino valjano, moguće objašnjenje njegovih motiva jeste to da je on uživao u posmatranju procesa umiranja i uživao je zbog toga što je imao kontrolu nad životom i smrti.' A. Petrović
