Izvor: Deutsche Welle, 06.Dec.2014, 08:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dok zbori Tito
„Šta ćeš lepše od ovoga: uradiš posao, zapališ cigaru i gledaš na televiziji najvećeg sina naših naroda, našeg Predsednika, druga Tita. A, šta kažeš? Rođeni smo u pravo vreme na pravom mestu.“
piše: Dragan Aleksić
(Miladinu Šobiću)
Na televiziji drug Tito. Jugoslovenska radio-televizija direktno prenosi miting u Splitu. Govori predsednik Josip Broz Tito.
Žika je na kauču sa ženom. On je na njoj, među >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << njenim raširenim nogama. Pomera mu se gola zadnjica gore-dole ali glavu nije zaronio, kao obično, u njena bujna nedra, nego bulji netremice u ekran televizora.
Tri sata ranije, šef smene je okupio radnike i rekao im: „Drugovi, danas radimo dva sata kraće. Idemo svi kući da gledamo govor druga Tita. On će sigurno nešto važno da nam kaže. Možda smo pre vremena ispunili petogodišnji plan. Ovo je istorijski trenutak za našu zemlju. Zato svi da gledate televiziju. Ko nema televizor neka sluša prenos na radiju. Sutra nastavljamo udarnički. Sutra svi ima da zapnemo kao drug Alija. Rudar i narodni heroj. Znate, kad je drug Tito posetio njegov rudnik, prišao je Aliji i upitao ga: ‘Alija, ti si mnogo uradio za naše narode i narodnosti, za našu socijalističku zajednicu, da li ja mogu nešto da uradim za tebe?’ Alija je hrabro pogledao druga Tita i rekao: ‘Pa, možeš druže Tito’. Ovi drugovi iz pratnje pretrnuli, uplašili se da ne kaže kako živi sa ženom i petoro dece u drvenoj baraci iza rudnika i da mu drug Tito da stan u nekoj novogradnji. ‘Kaži, druže Alija,’ reče drug Tito, ‘slobodno, ne brini za ove drugove iz moje pratnje i tvog direktora.’ A Alija će na to drugu Titu: ‘Druže Tito, kaži ovim mojima da mi naprave jednu veću lopatu. Ova mi je mala. Hoću neku veću, da mogu još više uglja da zahvatim. Hoću da oborim svoj rekord. Sa većom lopatom neće ni jedan radnik na svetu da uradi više od mene.’ Drug se Tito nasmejao, a i svi iz njegove pratnje, pa je rekao: ‘Dobro, druže Alija, reći ću ovim tvojima da ti naprave veću lopatu.’ Tako je to bilo i na druga Aliju mi svi treba da se ugledamo.“ Onda je pogledom potražio Šandora Nemeša: „Mađar, nemoj da čujem da si bio na pecanju u vreme dok nam se direktno obraćao drug Tito. Ako to čujem, dobijaš momentalno otkaz! To da ti je jasno… I da nisam čuo da je neko od vas svraćao u kafanu, danas. A ti, Žiko, ne skači po ženi.“
Sad je Žika na svojoj ženi Mici. Gleda u druga Tita. Kad kamera pokaže okupljenu masu, ‘sto hiljada ljudi, najmanje, brat bratu', misli Žika, a iz grla mu glasno izleće zadivljujuće oduševljenje: „Uuufff!“
Mica misli da je Žika završio posao pa pita: „Jesi li svršio?“
„Nisam, vidiš da pratim miting. Mešaj malo da brže svršim.“
„Prošli put kad sam to radila rekao si ‘šta si navalila, šta si se uzbudila, polako, cela noć je pred nama, sutra je 1. maj ne radi se. Plus još tri dana, povezali Praznik sa nedeljom'.“
„Ćuti ženo i radi šta sam ti rekao, hoću da čujem i vidim druga Tita. Ne sabotiraj.“
Autor Dragan Aleksić je pisac pripovetki i knjiga za decu
Žika je završio skakanje po ženi, pridigao se, navukao pantalone pa seo ukraj kauča do drvenog rukohvata sa čije je druge strane bila nahtkasna na kojoj se nalazi pepeljara, kutija morave i šibice. Žika pali cigaretu, duboko udiše dim pa ga izduva u stranu, da mu ne zaklanja ekran televizora. Stavlja desnu ruku na ženino koleno, zadovoljno kaže: „Šta ćeš lepše od ovoga: uradiš posao, zapališ cigaru i gledaš na televiziji najvećeg sina naših naroda, našeg Predsednika, druga Tita. A, šta kažeš? Rođeni smo u pravo vreme na pravom mestu. Jugoslavija je najbolja država na svetu. Ovde je radnik car. I naš predsednik je bio radnik.“
Mica leži na leđima i gleda golu musavu sijalicu što visi sa plafona. Zatvara oči i dobro vidi ono čega još ima u kući: sto, četiri stolice, šporet, sanduk za drva i kofa za ugalj, lavor na malom drvenom stolu i plehani kazančić za vodu sa žutom slavinom, iznad je malo ogledalo, kredenac, nahtkastna i kauč na kojem spavaju Žika i ona. U susednoj sobi gde spavaju njihovi mali sinovi su dva kreveta, jedan je kauč kao taj na kojem ona leži, za starijeg sina, i otoman, ispunjen morskom travom, za mlađeg sina. Tu je i dvokrilni orman.
U dvorištu su dva drvena klozeta. Jedan koriste oni a drugi stanari iz drugog dela kuće. Kako su oni prvi došli u stan, koji im je dodelila opština, u napuštenoj nemačkoj kući, mogli su da biraju koji će klozet. Žika je tad, ne otvarajući vrata da proveri kako koji izgleda iznutra, rekao: „Naš je ovaj levo. Ja sam levo orjentisan!“
.jpg)
