Izvor: Vesti-online.com, 07.Jan.2019, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dojče vele: Rusija se vraća u Avganistan
Ove godine se navršavaju četiri decenije otkako je SSSR okupirao Avganistan i tri decenije od povlačenja. Bio je to krvav rat mada se neki u Kabulu sa nostalgijom sećaju tog doba. Rusija tu i dalje ima važne interese, piše Dojče vele.
Ulični štand u Kabulu sa piratskim DVD-ovima. Kao alva idu filmovi o Mohamedu Nadžibulahu poslednjem avganistanskom predsedniku za vreme sovjetske okupacije. Naklonost mnogih Avganistanaca tom predsedniku je praćena nostalgičnim pogledom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << na 10 godina sovjetske okupacije koja je okončana 1989. godine.
Prodavac filmova Abdul Hase je ponosan na svoje poznavanje ruskog jezika. Osamdesetih je, kaže, studirao u SSSR i sve do danas neguje veze s ruskim prijateljima. "Tada je sve bilo uređeno. Država je regulisala cene, korupcije nije bilo, državne službenike niste mogli da podmitite, a socijalne usluge i stipendije su se dodeljivale prema zasluzi, a ne preko veze", priča Abdul.
Pre dolaska Sovjeta je pohađanje fakulteta bilo rezervisano za mali broj ljudi u gornjem sloju društva. Sovjeti su stipendirali i decu nadničara, Avganistancima pružili oficirsku, policijsku obuku i onu za državnu službu, izgradili su fabrike i puteve, stanove i škole.
Za razliku od današnjih zapadnih diplomata i radnika na polju razvojne pomoći, sovjetski instruktori, inženjeri i prevodioci nisu živeli u izolovanim ekskluzivnim četvrtima, za njih je kontakt s domaćim stanovništvom bio normalan. Obični vojnici Crvene armije su često i sami poticali iz seljačkih porodica sličnih onima u Avganistanu.
Ali, dok su Sovjeti gradovima donosili napredak, u ruralnim područjima se vodio rat protiv mudžahedina, pri čemu se nije štedelo ni civilno stanovništvo. Otprilike trećina od gotovo 16 miliona Avganistanaca je izbegla u Pakistan i Iran. Blizu dva miliona civila je poginulo u deset godina sovjetske okupacije. Poređenja radi, tokom zapadne intervencija je od 2001. godine ubijeno oko 30.000 civila.
Rusija je, međutim, naučila lekciju iz okupacije i neslavnog povlačenja, kaže diplomata Andrej Avetisian: "Rekao bih da je to vrlo važna lekcija koju smo naučili iz rata: Rusija nikad ne bi poslala vojnike u Avganistan, ni pod kakvim izgovorom".
To nije ni potrebno, jer na posletku zapadni saveznici jamče strateški pat koji sprečava zapadanje čitave zemlje u haos. Od toga profitira i Rusija. Povlačenje zapadnih snaga iz Avganistana bi uzdrmalo čitav region i ugrozilo interese Moskve. Rusija želi ne samo da prekine puteve krijumčarenja droga, već i da spreči napredovanje islamističkih ekstremista.
Davno je Moskva pokrenula sopstvene mirovne inicijative. Šefu diplomatije Lavrovu nedavno nije smetalo da na mirovnoj konferenciji bude u istom kadru sa Talibanima. To je bio šamar vladi u Kabulu koju Moskva isto tako pomaže novcem i oružjem, baš kao i paravojne jedinice na severu Avganistana koje su neprijatelji Talibana.
Putinovoj vladi, međutim, nije stalo jedino do regionalne stabilnosti u centralnoj Aziji. Angažman u Avganistanu potcrtava i povratak Rusije na međunarodnu binu kao ozbiljne sile.
Nastavak na Vesti-online.com...
