Izvor: Politika, 17.Dec.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doha grabi u budućnost
Prestonica Katara novo je raskršće sveta koji se menja
Od našeg specijalnog izveštača
Doha – Ivana Arsovska (21), mlada ugostiteljka iz Skoplja, presrećna je. Posredstvom jedne balkanske agencije za zapošljavanje, pre tri meseca dobila je posao konobarice u ultraluksuznom hotelu „Ric – Karlton” u Dohi, glavnom gradu pustinjskog Katara, na obali Persijskog zaliva.
„Ima nas ovde 15 Makedonaca i jedan Nišlija. Potpisali smo ugovor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na dve godine. Kod kuće nemaština, a ovde bogatstvo. Deluje bezbedno, jedino što je sve drugačije. Samo šeici sede u lobiju, ostaju dugo, zahtevni su kad naručuju... Valjda će sve biti u redu…” veli Ivana Arsovska, obučena u dugu suknju, do grla zakopčanu bluzu, sa crnom maramom oko vrata i kosom skupljenom u punđu.
Kapetan „Katar ervejza” Vladimir Đelić živi na drugom kraju Dohe, nedaleko od gradilišta novog međunarodnog aerodroma, koji već sledeće godine treba da prihvati više od 24 miliona putnika godišnje!
„Već pet godina radim za ’Katar-ervejz’. Od početka milenijuma, probili su se među vodeće svetske avio-prevoznike koji voze duge rute. Doha je na strateškoj lokaciji, na pola puta između Australije i Amerike”, kaže za „Politiku” kapetan Đelić, kapetan A-330 na letu iz Dohe za Frankfurt.
„Katar ervejz”, novinska agencija „Al Džazira” i Azijske sportske igre 2006. godine učvrstili su mesto Dohe na globalnoj geografskoj mapi sveta, i među 400.000 državljana vodećeg svetskog izvoznika prirodnog gasa dovele skoro milion i po gastarbajtera iz svih krajeva sveta, u prebogatu sredinu istančanog konzervativnog islama.
Najveća džamija u Dohi promenila je ove sedmice ime, uoči proslave nacionalnog praznika 18. decembra. Odlukom vladara Katara, njegovog veličanstva emira šeika Hamada bin Kalifa al Tanija, velelepna džamija zvaće se Džama Imam Mohamed bin Abd al Vahab, po „velikom reformatoru i islamskom učenjaku – rodom iz Katara”, stoji u saopštenju iz Divana, palate kraljevske porodice koja od sticanja nezavisnosti 1971. godine suvereno upravlja zemljom od samo 11.437 kvadratnih kilometara, između Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina, sa jedne strane, i Irana na drugoj obali Persijskog zaliva.
„Doha je danas centar sveta”, procenio je početkom prošle sedmice turski premijer Tajip Erdogan u video-poruci na otvaranju 4. Foruma Alijanse civilizacija UN, na kome je 2.500 učesnika tri dana debatovalo kako da se unaprede odnosi islamskog sveta i Zapada.
Lepeza uglednika koji su dolaze u Dohu potvrđuje velike diplomatske ambicije Katara. Malo je mesta na svetu gde u jednom danu istovremeno borave predsednici Somalije i Nemačke, šeik Šarif Šeik Ahmed i Kristijan Vulf, ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić, ministar kulture i islamskog usmerenja Irana Seid Mohamad Hoseini, rabin Artur Šnajer, predsednik fondacije „Apel savesti” iz Njujorka…
„Alijansa civilizacija je izuzetna platforma za globalni dijalog o kritičnim temama modernog sveta”, ocenio je Šnajer, jedan od osnivača ovog Foruma UN.
Na ovdašnjem terenu, međutim, premošćivanje razlika među civilizacijama ide sporo.
„U Kataru su jedino pesak, more, gas i nafta prirodni. Sve ostalo je jako novo ili je veštačko. Do pre 70 godina teren gde je Doha bio je pustinja. Ovdašnji svet živeo je vekovima od ribolova i lova na bisere. Sve se promenilo krajem 20. veka, kada su počeli da izvoze prirodni gas. Postali su magnet: preko 400.000 Indusa, 350.000 Nepalaca, 150.000 Filipinaca, ali i ’šaka’ Evropljana živi i radi ovde”, otkriva Bišnu, mladi učitelj iz Nepala koji radi kao vozač u Dohi. „U Kataru ima preko 3.000 džamija i jedna katolička crkva, nema budističkih hramova i drugih bogomolja. Ponekad je teško: kad dobijete posao, uzmu vam pasoš. Ja, nemam ovde nikakvih snova”, veli Bišnu.
Prebogati Katar, pak, ima i snove i velike planove.
Zemlja sa prosečnim godišnjim dohotkom od 90.000 američkih dolara po stanovniku, veliki akter u svrgavanju libijskog lidera Muamera el Gadafija, domaćin je Svetskog fudbalskog kupa 2022. godine, za koji se uveliko sprema.
„Katar je odlučio da pronađe ono najbolje što svet može da ponudi, da dovede to u ovaj region i, istovremeno, ono što je ovde najbolje iznese u svet s težnjom da uz punu svest o našem identitetu, obezbedimo novo mestu i ulogu Katara u svetu”, ističe Moza, supruga katarskog emira, pokrovitelj Alijanse civilizacija UN.
Strani investitori uveliko se utrkuju da stignu u Katar. Kraljevska porodica Al Tani najavljuje da će do Svetskog fudbalskog kupa izgraditi železničku prugu duž cele zemlje, otvoriti novu luku u Dohi, nove pogone za desalinizaciju morske vode, puteve kroz pustinju, naselja za preko pola miliona ljudi koji će tek živeti ovde…
Doha i Katar su geopolitika iz budućnosti.
Tanja Vujić
objavljeno: 18.12.2011
