Izvor: B92, 08.Dec.2012, 00:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Doha: I dalje se pregovara o klimi

Doha -- Delegacije iz celog sveta pripremile su se na prekovremeni rad u zaključnim pregovorima konferenciji UN u Dohi, o sporazumu o borbi protiv zagrevanja klime.

Pred kraj dana, mnogi ključni dosijei su daleko od dogovora, kao što su detalji drugog perioda primene Protokola iz Kjota i finansijska pomoć zemljama u razvoju da se izbore sa zagrevanjem klime, što je u srži spora Severa i Juga.

"Od jutros nije bilo većeg napretka", rekao je francuski ministar za razvoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Paskal Kanfen. Nemački ministar za okolinu, Peter Altmajer rekao je da "očekuje da pregovori traju celu noć".

Jedan broj delegata, uključujući Evropsku uniju, kritikovao je zemlju-domaćina Katar zbog nedovoljnog angažovanja za uspeh skupa, iako je baš Katar najveći zagađivač ugljen-dioksidom u svetu – ako se računa po stanovniku.

Kada se ukazala mogućnost produžetka pregovora u noć, zamenik premijera Katara Abdulah Al-Atija, koji vodi raspravu na plenarnom zasedanju, poručio je učesnicima: "Meni se nikuda ne žuri. Moja kuća je na samo 10 minuta kolima odavde!".

Poslednjih nekoliko nedelja, izveštaji i studije su alarmantno ukazali na realnost promene klime i na manjakvost napora da se nešto uradi.

Od 1995. međunarodna zajednica se okuplja svake godine, pod pokroviteljstvom UN, uključujući i pokušaj da se pošteno među zemljama rasporedi obaveza smanjenja štetnih gasova.

Ali, svet je ipak na putu povećanja prosečne godišnje temperature za tri do pet stepeni, daleko iznad praga od dva stepena koji postojeći klimatski sistem trpi.

Sledeći veliki sastanak je 2015. u Parizu radi zaključenja "opšteg" sporazuma o smanjenju ispuštanja zagadajujućih gasova, koji bi se odnosio na sve zemlje i na oba velika zagađivača sveta - Kinu i SAD, a stupio bi na snagu 2020. godine.

Ambicija sadašnje konferencije u Dohi je mnogo manja – početak "Drugog čina" Sporazuma iz Kjota 1. januara 2013, koji pravno obavezuje samo industrijalizovane zemlje, sa izuzetkom Sjedinjenih Američkih Država, da smanje emisije zagađujućih gasova.

Domet je uglavnom simboličan jer će uključiti EU i Australiju, nakon povlačenja Japana, Rusije i Kanade, dakle samo 15 odsto globalne emisije zagađujućih gasova.

Ali, zemlje Juga će ukazati na "istorijsku odgovornost" Severa za klimatske promene.

Noćni pregovori u Dohi se vode o budućnosti viška kvota za emisiju štetnih gasova nasleđenih iz "Protkola Kjoto Jedan", koji imaju istočnoevropske zemlje. Te zemlje žele da višak kvota zadrže i eventualno prodaju drugima. Zemlje u razvoju, pre svega azijske, tvrde da se time ne može smanjiti ispuštanje zagađujućih gasova ni na papiru.

Drugi veoma težak problem je pomoć zemljama Juga koje očekuju od razvijenih zemalja da im obezbede prelazak sa hitne pomoći od 30 milijardi dolara za period 2010-2012, na sprovođenje obećanja od 100 milijardi godišnje do 2020. Siromašni zahtevaju 60 milijardi dolara već do 2015.

"EU ne može da prihvati tekst koji sadrži obavezu od 60 milijardi javnog novca 2015, zbog budžetskih ograničenja pod kojima smo", rekao je francuski ministar što ukazuje da pregovarači pokušavaju da nađu "formulu" kako stići do 100 milijardi dolara.

Šef delegacije grupe najmanje razvijenih zemalja, Pa Usman Jarju, iz Gane, ukazao je u Dohi: "Mi odavde nećemo otići bez garancije da će se finansiranje nastaviti".

Nastavak na B92...