Izvor: Press, 19.Okt.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovor za spas Evrope
Reakcije - Evropski bankari uglavnom podržavaju odluku po kojoj će centralna banka Evrope moći da se meša u rad bilo koje banke u evrozoni, a Nemačka traži više vremena za početak sprovođenja ove odluke
Samit lidera zemalja EU doneo je veoma konkretne rezultate: kako je dogovoreno u Briselu, više od 6.000 banaka u regionu zajedničke valute postepeno će do 2014. dospeti pod nadzor ECB, počev od banaka koje su dobile državnu pomoć, a zatim velikih međunarodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << institucija.
Dogovor je izazvao oprečne reakcije: evrobankari uglavnom smatraju da je ovo prvi korak ka oporavku evrozone, a evroskeptici, predvođeni britanskom štampom, ističu da je ovaj sporazum „rukavica u lice" zagovornicima nacionalne samostalnosti.
Evropska centralna banka (ECB), kao najvažniji element jedinstvenog sistema nadzora bankarskog sektora evrozone čije su osnivanje dogovorili lideri Evropske unije, moći će da se meša u rad bilo koje banke u evrozoni u slučaju neophodnosti, izjavio je sinoć predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo po okončanju prvog dana samita EU.
- Razmatrali smo glavna otvorena pitanja, vezana za jedinstveni sistem nadzora banaka. Samit je potvrdio ključne principe: ECB će igrati glavnu ulogu, zbog čega je neophodno jasno razdvajanje nadzora i funkcija monetarno-kreditne politike. Novi nadzorni organ će moći da se meša u delatnost bilo koje banke u evrozoni u slučaju neophodnosti - pojasnio je Barozo.
Nemci oprezni
Međunarodni monetarni fond i ekonomisti smatraju da je formiranje efikasne bankarske unije, ka kojoj sinoćnji sporazum lidera EU predstavlja prvi korak, ključna komponenta u prevazilaženju trogodišnje dužničke krize u zoni evra.
Utvrđivanje roka kada će ECB zvanično postati bankarski supervizor u evrozoni je veoma značajno, s obzirom na to da će se tada otvoriti put za direktno ulivanje kapitala Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) u oslabljene banke evrozone. Jedan izvor u vladi Francuske izjavio je da bi ESM, iz kojeg se spasavaju posrnule članice, mogao da počne da dokapitalizuje banke već u prvom kvartalu 2013, ali nemački izvori ističu da je malo verovatno da se to desi tako brzo.
Nemačka kancelarka Angela Merkel ukazala je da bi želela da prođe više vremena pre nego što mehanizam jedinstvenog nadzora banaka u potpunosti stupi na snagu. Nemačka nije rada da njene banke dođu pod strani nadzor i odbacuje bilo kakve zajedničke garancije depozita, u okviru kojih bi bogatije članice možda morale da podupiru banke u slabijim članicama.
Kameron: Moguć veto na budžet EU
Britanija je spremna da blokira svaki sporazum Evropske unije o budžetu za koji bude smatrala da je neprihvatljiv i protiv njenih nacionalnih interesa, izjavio je juče britanski premijer Dejvid Kameron uoči novembarskih pregovora o budžetu EU.
- Smatram da bi bilo dobro da postignemo dogovor, odnosno da rešimo ova pitanja, jedino ne bi bilo prihvatljivo neko veliko povećanje potrošnje EU, u uslovima kada se u drugim budžetima sprovode rezovi - rekao je Kameron.
Član saveta guvernera Evropske centralne banke (ECB) i guverner Banke Austrije Evald Novotni pozdravio je juče ideju o osnivanju jedinstvenog supervizora bankarskog sektora evrozone, ukazavši da će ta mera biti u interesu Austrije. Na samitu Evropske unije u Briselu, Novotni je istakao značaj donošenja odluke o jedinstvenom nadgledanju banaka evrozone, s obzirom na to da je planirano da taj supervizor kontroliše i banke u članicama Evropske unije koje su van evrozone. Novotni je takođe ponovio raniji stav da ne postoji kriza evra kao valute, već pojedinih članica evrozone i suprotstavio se pozivima za razbijanje evrozone, ukazavši da bi to bila „najveća greška".
Izazov za Ostrvljane
Skeptici u ovom sporazumu vide nedopustivi pritisak Brisela da se evrozona praktično izjednači sa EU. Britanska štampa, sasvim očekivano, pokazala je velike rezerve prema sporazumu:
- Zaklonjen tehničkim detaljima sporazuma, krije se veliki izazov za Veliku Britaniju. Da li će u sporazumu biti mesta za države kao što je Velika Britanija, koje nemaju nameru da se ikada pridruže evrozoni? Ili će EU praktično postati politički produžetak evrozone, u kom slučaju će Velika Britanija morati da napusti ovu tvorevinu - napisao je kolumnista „Telegrafa". Nenad Kostić
