Izvor: B92, 05.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se 5. septembra
1514 - Turski sultan Selim I usao je u Tabriz u Persiji.
1568 - Rodjen je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optuzen da siri jereticku nauku, osudjen je 1599. na dozivotni zatvor. Oslobodjen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal drzave opisao je u delu "Grad sunca" koje je postalo udzbenik utopijske filozofije.
1600 - Poveljom engleske kraljice Elizabete osnovana je "Istocnoindijska kompanija" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja je dobila monopol na trgovinu sa Istokom, cime je pocela britanska trgovacka, a potom i kolonijalna ekspanzija indijskog podkontinenta.
1774 - U Filadelfiji je poceo Prvi kontinentalni kongres na kojem su se predstavnici 13 americkih kolonija usprotivili britanskom uticaju u Severnoj Americi, sto je bio uvod u Americki rat za nezavisnost u aprilu 1775.
1791 - Rodjen je nemacki kompozitor Jakob Libman Ber, poznat kao Djakomo Majerber. Ziveo je u Parizu gde je komponovao svoja glavna dela i odigrao znacajnu ulogu u stvaranju francuske velike opere ("Hugenoti", "Afrikanka", "Robert Djavo", "Prorok").
1800 - Britanci pod komandom admirala Nelsona preuzeli su od Francuza Maltu. Pariskim mirom 1814. Britanija je i zvanicno dobila Maltu koja je postala vazna britanska baza na putu prema Indiji.
1857 - Umro je francuski filozof i matematicar Ogist Kont, osnivac filozofije pozitivizma i sociologije kao nauke ("Kurs pozitivne filozofije", "Sistem pozitivne politike").
1864 - Flote Velike Britanije, Francuske i Holandije napale su Japance u tesnacu Simonoseki, za odmazdu zbog odluke Japana da zatvori svoje luke i istera strance.
1888 - Rodjen je indijski filozof i drzavnik Sarvepali Radakrisnan, predsednik Indije od 1962. do 1967, profesor filozofije na indijskim univerzitetima i na Oksfordu. U svojim delima zastupa filozofski univerzalizam i ideju integracije istocne i zapadne filozofije ("Indijska filozofija", "Istocna religija i misao Zapada", "Istorija istocne i zapadne filozofije").
1899 - Umro je srpski drzavnik i istoricar Jovan Ristic, vodja desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznacajnijih srpskih diplomata 19. veka. Uspesno je vodio pregovore s Turcima o oslobadjanju srpskih gradova, bio je predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878".
1905 - Mirom u Portsmutu (Nju Hempsir), uz posredovanje americkog predsednika Teodora Ruzvelta zavrsen je Rusko-japanski rat. Rusija je predala Japanu Port Artur i priznala japanske interese u Koreji.
1939 - SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu, ali su kasnije zakonima "Cash and Carry" (Plati pa nosi) i "Leand-Lesa Act", (Zakon o zajmu i najmu) pomagali oruzjem saveznicke snage. Amerikaci su usli u rat 7. decembra 1941. kada su japanske trupe napale americku pomorsku bazu Perl Harbur.
1960 - Predsednik Konga (Zair) Zozef Kasavubu smenio je vodju nacionalnooslobodilackog pokreta i prvog kongoanskog premijera Patrisa Lumumbu.
1972 - Pripadnici palestinske teroristicke organizacije "Crni septembar" kidnapovali su, a potom ubili 11 izraelskih sportista, ucesnika Olimpijskih igara u Minhenu. U 24-casovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i cetvorica terorista i jedan zapadnonemacki policajac.
1977 - Zapadnonemacki teroristi su oteli predsednika Federacije zapadnonemacke industrije Hansa Martina Slejera, cije je telo pronadjeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.
1990 - Premijeri Severne i Juzne Koreje susreli su se u Seulu, na prvim zvanicnim razgovorima na visokom nivou izmedju dveju zemalja podeljenih posle Korejskog rata 1953.
1995 - Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifickom ostrvu Mururoa, sto je izazvalo osudu sirom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.
1997 - U Kalkuti je umrla Majka Tereza, misionarka koja je zivot posvetila siromasnim i bolesnim. Za svoj humanitani rad dobila je 1979. Nobelovu nagradu za mir. Albanka rodjena u Skoplju, stupila je 1928. u druzbu Majke Bozije od Loreta u Irskoj, a potom je u Kalkuti 1950. osnovala novu druzbu Sestre misionarke ljubavi. 2000 - U Beogradu je umro Slavko Leovac, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih knjizevnih kriticara i istoricara srpske knjizevnosti u drugoj polovini 20. veka (zbirke eseja "Svetlo i tamno", "Mit i poezija", "Metamorfoze").
