Izvor: Politika, 12.Jul.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobrodošlica kompanjeru Snoudenu
Venecuela je najbolje od ponuđenih rešenja za azil zato što je jača, bogatija i veća od Nikaragve ili Bolivije i zbog toga što SAD neće hteti da se liši njenih isporuka nafte, procenjuje se u Latinskoj Americi
Karakas je za Edvarda Snoudena najbolje rešenje od tri dosadašnje ponude za azil. Uz naftonosnu Venecuelu čijih bi ogromnih isporuka crnog zlata Amerika teško mogla da se liši, izričitu volju da prihvate američkog uzbunjivača iskazale su Bolivija i Nikaragva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – dve male i siromašne države koje neprekidno pružaju verbalni otpor svetskoj supersili.
Da je izbor pao na Venecuelu to je na neki način potvrdio i novinar „Gardijana“ Glen Grinvold odmah posle svog drugog intervjua sa zviždačem obavljenim preko interneta. Grinvold koji je prvi objavio iz Hongkonga da je Edvard Snouden rešio da obelodani podatke o ogromnim razmerama američkog špijuniranja, rekao je da je Snouden naoružan internetom i da je to sve što mu je potrebno za komunikaciju, iako je fizički zaglavljen u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma.
Venecuela je u stanju da „na siguran način prevede Snoudena iz Moskve u Latinsku Ameriku i da ga zaštiti kad se tamo smesti“, potvrdio je Grinvold. Dodao je, međutim, da još nisu rešeni svi problemi s transferom Snoudena.
Venecuela je uz to veća, jača i bogatija, pa stoga ima veći uticaj u međunarodnim odnosima, dodao je britanski novinar, inače autor tekstova i analiza proisteklih iz procurelih podataka bivšeg službenika američke Nacionalne bezbednosne agencije.
U Karakasu najviši funkcioneri pokreta bolivarskog socijalizma, čiji je utemeljivač preminuli predsednik Ugo Čaves, pripremaju dobrodošlicu američkom beguncu. Istovremeno, opozicija, koja je zbog ekonomskih teškoća, inflacije i nestašica ojačala posle smrti harizmatičnog Čavesa, protivi se novom zaoštravanju odnosa sa SAD. Ali, pozivu predsednika Nikolasa Madura pridružio se i Diosdado Kabeljo, predsednik narodne skupštine, koji kaže da „kompanjero ” Snouden“ zaslužuje da živi slobodno kao i svaki drugi građanin. Mnogi latinoamerički pravnici objašnjavaju na zvaničnim televizijskim programima kako je moguć legalan izlazak Snoudena iz ćorsokaka u koji je sateran kada je poništena važnost njegovog američkog pasoša.
Jedan od najuglednijih venecuelanskih stručnjaka za međunarodno pravo predočava da bi putne isprave mogla da izda „neka od međunarodnih organizacija“, čime bi se rešio problem.
Latinska Amerika je inače ogorčena načinom na koji se Evropa ponela prema predsedniku Bolivije Evu Moralesu, kada je njegovom avionu zbog sumnje da je u njemu Snouden zabranjeno preletanje vazdušnog prostora Francuske, Španije i Portugalije. Tekst u brazilskom dnevniku „O globo“ o američkom špijuniranju latinoameričkih institucija, usmereno čak i na ekonomske organizacije, izazvao je burno reagovanje. Pojedini senatori traže od Dilme Rusef predsednice Brazila da otkaže zvaničnu posetu Vašingtonu planiranu za oktobar. Kolumbija, Meksiko, Čile i Brazil traže objašnjenja od Vašingtona povodom podataka koji su izneti zahvaljujući Snoudenu.
Ova afera je ujedinila latinoamerički kontinent, pa se čak i Kolumbija, kao najbliži saveznik SAD, pridružila u protestima protiv političke i ekonomske špijunaže. Kompanjero Snouden će, ukoliko uspe da se dokopa latinoameričkog tla, biti više nego dobrodošao.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 12.07.2013.
