Izvor: Deutsche Welle, 10.Maj.2018, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra zarada na sirotinji
Policija u Nemačkoj razbila je još jedan lanac krijumčara ljudi. Reč je pretežno o Moldavcima koji su ilegalno zapošljavani, a zatim i eksploatisani u Nemačkoj. Nije ni čudo, s obzirom na situaciju um toj zemlji…
Uvek ista šema: organizovani šverceri i krijumčari ljudima obećavaju siromašnim Moldavkama i Moldavcima dobro plaćeni posao u Evropskoj uniji. Mnogi od njih onda napuštaju svoje porodice i pokušavaju da sreću pronađu u inostranstvu i tako izađu iz začaranog >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << kruga nezaposlenosti i siromaštva. Krijumčari ih često mame u Nemačku, uzimajući pritom od njih ogroman novac i tako ih besramno eksploatišu. Sada je jedna od tih bandi razbijena.
Racije po Nemačkoj
Oko 800 policajaca pretreslo je stanove i kancelarije u Hamburgu, Bremenu, Donjoj Saksoniji i Saksoniji-Anhaltu i uhapsilo nekoliko osumnjičenih. Oni su navodno iskoristili bespomoćnu situaciju moldavskih građana, privukli ih lažnim obećanjima, a zatim ilegalno zaposlili. Racijom je na videlo izašao nelegalni status Moldavaca, koji prvenstveno rade kao čuvari. Većina njih imala je lažne, odnosno loše falsifikovane rumunske lične karte, koje su im obezbedili krijumčari.
Jedan od stanova u kome su bili smešteni prokrijumčareni ljudi
Moldavski građani mogu bez viza da uđu u šengenski prostor, uključujući i Nemačku, i da tamo borave do 90 dana godišnje. Međutim, njima je dozvoljen rad samo ako imaju važeću radnu dozvolu. Rumunske lične karte omogućavaju im da uživaju slobodu kretanja za građane i radnu snagu u zemljama-članicama EU.
Krijumčari na meti istražitelja
Portparolka Okružnog javnog tužilaštva u Lineburgu, odgovorna za prethodnu istragu, potvrdila je da su tri glavnoosumnjičena privremeno lišena slobode. To su dva nemačka i jedan ruski državljanin. „Naš postupak usmeren je samo protiv osumnjičenih za krijumčarenje ljudi, ali ne i protiv ljudi koje oni ilegalno prebacuju u Nemačku“, objasnila je portparolka Tužilaštva za DW, dodajući da su nemačke vlasti u bliskom kontaktu sa svojim moldavskim kolegama u Kišinjevu i da stalno razmenjuju informacije važne za istragu. Dodala je i da u interesu istrage ne može da iznese još neke detalje.
- pročitajte još: Dve obale Pruta
Portparol policije u Pirni potvrdio je za DW da se istraga u Saksoniji-Anhaltu vodi i protiv osoba koje su imale kontakte sa lokalnom scenom samozvanih „Građana Rajha“ (Služba za zaštitu ustavnog poretka objavila da pokret „Građani Rajha“ broji 15.000 ljudi, od kojih su 900 ekstremni desničari, prim.ur). Ne postoji veza između racija među njima i lišavanja slobode krijumčara ljudi iz Moldavije, naglasio je portparol policije u Pirni.
Privođenje u Pirni
Što se tiče situacije u vezi sa nezakonito zaposlenim Moldavcima, on je rekao da su pogođeni eksploatisani niskim zaradama i visokim stanarinama. Nema dokaza da su neki od njih imali legalne rumunske pasoše i lične karte. Do sada su otkrivena samo falsifikovana dokumenta.
Problem s Moldavijom
Moldavija je najsiromašnija zemlja u Evropi. Većina stanovnika govori rumunski, ali trećina ruski. Oko milion ljudi preuzelo je državljanstvo susedne Rumunije – iz istorijskih razloga. Prema jednoj studiji, poslednjih godina na svaki sat zemlju napuštaju četiri Moldavca. Odlaze iz svoje zemlje kako bi potražili bolji život u inostranstvu. Jedna trećina od ukupno 3,5 miliona ljudi u Moldaviji živi ispod granice siromaštva.
Sporazum o pridruživanju sa EU iz 2014. godine donekle je poboljšao životni standard, ali od približavanja Evropskoj uniji ta bivša sovjetska republika još uvek je daleko. Moldavija je politički i ekonomski nestabilna, a karakteriše je i korupcija i uticaj moćnih oligarha. Krajem 2018. tamo se održavaju parlamentarni izbori. Proruski predsednik i socijalista Igor Dodon nada se jasnoj pobjedi svoje stranke koja, kako pokazuju istraživanja javnog mnijenja – vodi. Vladajuća proevropska koalicija je podeljena i moli Boga da uđe u parlament.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
U Pridnjestrovlju zapravo postoji sve: vlada, armija, zastava, nacionalna himna, pa i pasoši. No, sve to se priznaju samo tri takođe međunarodno nepriznate teritorije: Južna Osetija, Abhazija i Nagorno Karabah. Sve ostale smatraju da samoproglašena republika nije suverena država, već region u Moldaviji. Pridnjestrovlje već 25 godina pokušava da stekne nezavisnost – uzalud.
Aleksander Verjovkin, nekad slavan sovjetski fudbaler, sedi u autobusu u Tiraspolju. Autobus ima broj 19, po 19. junu, danu kada je počeo konflikt između Moldavije i Pridnjestrovlja. „Za mnoge je Pridnjestrovlje zemlja bez prošlosti, a neki je vide i kao nastavak Sovjetskog Saveza“, kaže fotograf Anton Poljakov.
Ovo nije istorijski snimak, već nešto sasvim aktuelno: „Ljudi su još uvek sentimentalni kada se radi o sovjetskim vremenima“, kaže Poljakov. Mnogi 9. maj, Dan pobede, obeležavaju u autentičnim uniformama.
Jedan učesnik šampionata u atletskoj gimnastici u Tiraspolju pokazuje šta ima. Taj sport je omiljen u Pridnjestrovlju. A mišiće ta zemlja ne pokazuje samo u teretanama. Vojni trening je deo školskih programa, svake godine se odražvaju vojne parade, a prema podacima OEBS, region ima još oko 20.000 do 40.000 tona oružja iz sovjetske ere.
Ruska vojska je još uvek prisutna u Pridnjestrovlju, i pored tvrdnji da nije tako. „Ljudi ovde vide u Rusiji najvažnijeg garanta bezbednosti u regionu. Oni hoće priznanje Rusije“, kaže Poljakov. Većina građana se na referendumu održanom 2006. izjasnila za nezavisnost od Moldavije i potencijalnu buduću integraciju u Rusiju.
Sa oko 475.000 stanovnika i površinom od 4.163 kvadratna kilometra, Pridnjestrovlje je jedna od najmanjih zemalja Evrope. Njen bruto-društveni proizvod po glavi stanovnika može da se poredi sa nigerijskim. Privreda počiva na teškoj industriji, proizvodnji struje i tekstilnoj industriji. No, konflikt u Ukrajini je doveo region do ivice privrednog kolapsa.
Dok u gradovima još ima posla – iako su plate sa prosečnih 180 evra male – život na selu je besperspektivan. „Nam šansi, nema infrastrukture“, kaže Poljakov. Mladi ljudi napuštaju sela što pre mogu i odlaze u gradove ili u Rusiju.
Budućnost Pridnjestrovlja zavisi od Rusije, koja taj region vidi kao strateški značajan. Moskva želi da očuva „format postojećih mirovnih trupa i Pridnjestrovlju“, što znači: ruski vojnici treba da tao ostanu. „Zato Pridnjestrovlje nije nezavisan politički akter. Moja domovina je talac poltičke situacije“, kaže Poljakov.
Anton Poljakov je rođen 1990. u Tiraspolju, glavnom gradu Pridnjestrovlja. Baš na dan osnivanja Republike koja još priznata. Možda je to simbol povezanosti sa Domovinom?
