Izvor: Blic, 29.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobiju otkaz, pobiju kolege
Dobiju otkaz, pobiju kolege
Na parkingu skladišta auto-delova u Čikagu, 36-godišnji muškarac je otvorio vatru i pobio šest ljudi pre nego što ga je likvidirala policija. Vlasti su saopštile da je reč o Salvadoru Tapiji, nezadovoljnom radniku koji je šest meseci pre toga dobio otkaz.
Ispostavilo se da je Tapija saterao bivše kolege u jedan ugao stovarišta, ubio njih šest, odbijajući da se preda. Odranije je poznat policiji jer je hapšen zbog nošenja oružja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << napada i nasilja u porodici. Otpušten je zbog toga što je često kasnio na posao ili se uopšte nije pojavljivao na radnom mestu.
Policija je dobila poziv sa mesta događaja kada su se začuli prvi pucnji u kompaniji auto-delova 'Vindi siti', u južnom predgrađu Čikaga, u sredu ujutru. Policajci su prvo pokušali da pregovaraju, ali je on izjavio da to ne dolazi u obzir, posle čega je usledila jednočasovna pat-pozicija. Zatim je došlo do puškaranja i intervencije specijalnog tima SWAT. Napadač je tom prilikom poginuo.
Ova pucnjava de dogodila samo nedelju dana pošto je radnik fabrike automobila u Ohaju ubio jednog kolegu, ranio dvojicu, a zatim sam sebi presudio.
Poslednjih godina Ameriku potresa serija sličnih incidenata: u februaru 2001. u Čikagu (četvoro poginulih), u decembru 2000. u Masačusetsu (sedmoro poginulih), u novembru 1999. u na Havajima (sedmoro poginulih)...
'Poštanski sindrom' je fraza koja se koristi u Sjedinjenim Državama da bi se opisao zastrašujući fenomen masovnih ubistava na radnom mestu. Izraz je skovan 1986. nakon što je poštanski službenik, kome je pretio otkaz, otvorio vatru i pobio 14 kolega pre nego što je uperio oružje u sebe. Socijalni analitičari su krivicu za kasnije slične incidente prebacili na čitav niz faktora, uključujući male plate, dugačko radno vreme i preterano kruta pravila na radnom mestu.
Pristalice slobodnog nošenja oružja u SAD vole da kažu da ne ubijaju puške nego ljudi. U nekim slučajevima to je zaista tako. Neki ljudi će da ubiju bilo da im se pri ruci nađe nož, pištolj ili puška; uradiće to i golim rukama. Međutim, u mnogim slučajevima, dostupnost vatrenog oružja je kod ubice delovala kao okidač. Evropljanima je ta činjenica možda očigledna, ali s druge strane Atlantika se ne vodi rasprava o tome kako da se ukloni oružje iz društva, nego o tome da li je oružje uopšte krivo za te incidente.
Pravo na posedovanje oružja je toliko usađeno u američku psihu da se ne može tako lako ograničiti. A sve je počelo još davne 1791. kada su osnivači Amerike dopunili novi američki ustav sledećim rečima: 'Narodna milicija, koja se povinuje strogo utvrđenim zakonskim propisima i koja je neophodna za bezbednost slobodne države, kao i pravo ljudi da poseduju i nose oružje ne sme se ograničavati.'
Taj amandman su sastavili ljudi koji su živeli u nesigurnom agrarnom društvu koje je neprepoznatljivo za savremene Amerikance; tada je zabačenim naseljima bilo potrebno oružje za lov i zaštitu od Indijanaca i pljačkaša. Oružani lobi je izvukao samo frazu 'pravo ljudi da poseduju i nose oružje' i od tada je koristi svaki put kad treba da spreči ozbiljniji pokušaj zavođenja kontrole nošenja i kupovine oružja u SAD, tvrdeći da se time krši američki ustav.
Predstavnik grupe 'Vlasnici oružja Amerike' je čak u više navrata izjavio da ako deca rastu uz oružje u kući, ona se na njega naviknu i nauče kako njime da rukuju. On tvrdi da su u prošlosti deca nosila oružje u školu njujorškom podzemnom železnicom kada je trebalo da učestvuju u takmičenju u streljaštvu. CDC/JS Istorija
Dvadeset šestog decembra 2000. jedan muškarac je ubio sedam službenika Internet kompanije iz Vejkfilda u Masačusetsu. U novembru 1999. dvoje ljudi je ubijeno, a dvoje ranjeno kada je muškarac otvorio vatru u kancelariji brodogradilišta u Sijetlu, u državi Vašington. Početkom istog meseca 40-godišnji Bajran Ujesugi, ogorčeni službenik korporacije 'Kseroks', pobio je sedam osoba u Honoluluu na Havajima. Petog avgusta te godine troje ljudi je ubijeno u Pelemu u Alabami kada je 34-godišnji muškarac otvorio vatru na radnom mestu. Osam godina pre toga devet ljudi je smrtno stradalo kada je Mark Barton počeo mahnito da puca po službenicima dve lokalne berzanske firme u Atlanti (Džordžija) nakon što je prethodno usmrtio ženu i dvoje dece. Na kraju je sam sebi presudio.
