Izvor: Politika, 01.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do grla u zlatu
Kako je kolumbijski finansijski velikan Luis Anhel Arango napravio najveći muzej zlata na svetu
Od našeg specijalnog izveštača
BOGOTA, jula – Kada ste u glavnom gradu Kolumbije, jedno ime će vas stalno pratiti: Luis Anhel Arango. Nije ni slikar, ni pevač, ni pisac. Nije ni političar, a više nije ni živ. Došao je na ovaj svet u Medelinu 1903, studirao je filozofiju i književnost, interesovao se toliko da je postao ekspert za arhitekturu i slikarstvo, bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je advokat, potom direktor finansija i najveći bankar u zemlji. Međutim, za njega novac nije imao samo materijalnu vrednost, već mnogo širi značaj. Novac je samo put do usavršavanja čovekovog, pomoć za razvoj raznih polja ljudskog znanja, smatrao je Arango.
Upravo zbog takvog odnosa prema novcu, ime ovog prebogatog bankara s dušom, koji je umro 1957. godine, ostalo je zanavek upisano, pre svega u nazivu najveće biblioteke Latinske Amerike. U srcu Bogote, u modernom zdanju, smeštena je Nacionalna biblioteka "Luis Anhel Arango", preko puta nje je Muzej Botera, najslavnijeg živog slikara i vajara Kolumbije, a nedaleko i ogromno zdanje Museo del oro. Muzej zlata u kojem je više od 50.000 eksponata, najveći je na svetu. Da nije bilo Aranga, ko zna da li bi ikad taj muzejski unikat, vlasništvo centralne banke Kolumbije, bio otvoren.
Sunce za Inke
U zemlji koke i droge, paravojnih formacija i nafte, prirodnog gasa, rudnika gvožđa, nikla, uglja, bakra i zlata, ali i najbogatijih rudnika smaragda, često se previđa bogata istorija prekolumbijanske epohe. Veliki broj od oko trideset miliona stanovnika, među kojima ponajviše Inka, u ovoj jedinoj južnoameričkoj državi na dva okeana, ostavio je tragove svoje impresivne civilizacije, sada sakupljene u Muzeju zlata. Zlato je bilo u vezi sa Suncem, nešto svakodnevno, pa i odnos prema njemu nije bio pohlepan, kao kod konkvistadora.
Ovo je jedini muzej u kojem sa internacionalnom pres-kartom nismo imali besplatan ulaz, niti smo dobili bilo kakav promotivni materijal. Sve se plaća, a najjeftinija knjiga o muzeju staje oko 50 dolara. Ulazimo u muzej, koji baš i ne deluje impresivno svojom modernom arhitekturom iz pedesetih godina, ali zato od sadržaja zastaje dah. Hodnici sa vitrinama u kojima su ritualni predmeti, ukrasi kao i predmeti za svakodnevnu upotrebu svi od zlata, ali i od školjki, keramike, drveta, tekstila... Počinjemo gotovo ritualno razgledanje u četiri tematske sale stalne muzejske postavke. U toku je renoviranje i otvaranje novih 3.000 kvadratnih metara koje će biti završeno iduće godine.
Zadivljujuća je aktivnost "Banko de la Republika" na planu kulture, jer, kažu, ni jedna od oko 50 velikih banaka u svetu koje u trezorima čuvaju blago, nije poput ove, kolumbijske, izložila to, a sve zahvaljujući bankaru Arangu. Kada je rekao da "čuvajući prošlost čuvamo budućnost", Arango je možda samo naslutio koliko će upravo ova raskošna kolekcija proneti slavu njegovih sunarodnika širom sveta. Jer, ti predmeti stariji od dvadeset vekova ne miruju u muzejskim vitrinama. Jedna izložba je uvek "na putu", stalno odlazi u svetske prestonice.
Ali-Babina pećina
Međutim, ono što je neprenosivo jeste čuveni "Zlatni salon". Kustos vas upućuje u mračnu komoru, u obliku rotonde, riznicu najvrednijih komada. Tako stojeći, nas desetak, u mraku, čujemo tihu muziku koja povećava osećanje mističnosti i nekakve lake jeze... Prvo se upalilo svetlo na podu, koji je, ispostavilo se, providan. Prizor od kojeg staje dah, kao u nekakvoj Ali-Babinoj pećini. Stojite na – zlatu! Duboko dole, ispod nogu, u šest nivoa, sve sami predmeti od zlata, a zatim svetlost polako prelazi na zidove... Kad se oči priviknu, svuda oko vas, nakit, predmeti, nekakve zlatne ljuspe kao riblje krljušti! Shvatate da ste od "glave do pete", "do grla" u zlatu. Tu ne može da vas trese zlatna groznica, mada ponekom možda i pada na pamet koliko to samo košta. Ipak, to što vidite nema vrednost, nadilazi sve ovovremene monete, u tim predmetima je utisnut duh predaka.
Kad se bešumno otvore vrata i izađete u nove prostorije, valja povratiti dah i emocije.
Uz sva ova nadahnuća, krećemo u uzbudljivu noć Bogote, u zvuke salse i merengea, u gradu sa mistično zamućenom maglom i oblacima, utonulom u okean zelenila, vode i omamljujućih mirisa. Ostaje upamćeno ime Luisa Anhela Aranga, "bankara s dušom".
-----------------------------------------------------------
Zlato bilo i u Jugoslaviji
Za 52 godine postojanja ovog muzeja, prvu izložbu videli su Njujorčani. Postavljena je u Metropolitenu 1954. godine, a tek 1962. prelazi Okean i odlazi u Evropu. Videli su je i u Japanu, u Saporu u vreme Univerzijade 1968, ali je tada bila i u Hirošimi, Tokiju, Nagoji i Osaki. Godine 1974. bogati Japanci ponovo dovode ovo blago... Do prošle godine bilo je u svetu oko 200 izložbi. Nije zaobiđena ni naša zemlja. U to vreme još cele nam države, 1981. godine, izložba eksponata najvećeg muzeja zlata na svetu bila je u Narodnom muzeju u Beogradu, zatim i u Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani.
Mirjana Radošević
[objavljeno: 01.08.2006.]
