Izvor: Deutsche Welle, 01.Jun.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đačka razmena – prijateljstvo za ceo život
Mnogi đaci sanjaju o tome da školsku godinu provedu u inostranstvu. Ali neko mora i da ih primi. Zbog toga je ovih dana u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu, odato priznanje porodicama domaćinima.
Celina Aurora Molina u konferencijskoj sali u Ministarstvu spoljnih poslova govori o tome kako godina u inostranstvu može da promeni biografiju. Ona je 1992. kao đak na razmeni, iz Paragvaja došla u Nemačku. Potom je većinu svog života provela u zemlji u kojoj „ne smete >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << da kasnite na voz, jer često stiže na vreme“. „Nemačka nije bila onakva, kakvu sam je znala sa slika“, priseća se ona. Zatekla je prilično modernu zemlju u kojoj se po ulicama vide najnoviji mercedesi, ali i samo stari ljudi.
Molina govori na skupu u čast porodica domaćina, na koji su pozvali Organizacija za razmenu mladih (AJA) i Ministarstvo spoljnih poslova. Ona sada radi u Ministarstvu, i diplomatama pred odlazak u Južnu Ameriku prenosi nijanse interkulturne komunikacije.
Vrata i srca
Procenjuje se da godišnje 2.700 nemačkih porodica prima decu iz inostranstva. „Oni otvaraju i vrata i srca“, kaže Marija Bemer, parlamentarna državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova. Na njenim putovanjima često sreće mlade ljude koji bi želeli da provedu neko vreme u Nemačkoj – i jedna od teškoća je to što nema dovoljno porodica koje bi bile domaćini.
U atrijumu Ministarstva spoljnih poslova, porodica Foigt pijucka svoja pića, a mama Sabine kaže: „Ovo veče je lepo priznanje“. Došla je sa suprugom Oliverom, dvoje sopstvene dece i njenim američkim „sinom“ Tomasom. „Nije baš jednostavno primiti dete, potrebno je dosta tolerancije.“ Tomas je već njen drugi sin gost.
I Celina Aurora Molina sa svojom nekadašnjom porodicom domaćinom još uvek ima bliski kontakt. Na venčanju svog brata domaćina je bila kuma. A kada je rodila sina, pored njene majke i njenog supruga, u bolnicu je došla i njena majka domaćin iz Minhena. „Moj sin ima tri bake“, kaže ona smejući se.
