Izvor: Politika, 29.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Distanciranje od ujka Sema
Novi svet oličen u SAD sve je dalje od stare Evrope, ne samo zbog politike Vašingtona koju ne odobrava većina Evropljana, već i po ukupnom gledanju na sve značajne stvari u životu. Zaviri li se u istraživanja koje je američki institut radio od leta 2001. do najnovijeg, upravo objavljenog, videće se da su ispitanici u četiri zemlje Zapadne Evrope prvo umereno, pa zatim sve izraženije, "uz nezadovoljstvo što se Vašington u spoljnoj politici rukovodi samo sopstvenim interesima, a ne uzima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u obzir interese svojih evropskih saveznika" ispoljavali sve veću "otuđenost" od svetske supersile. Dok su pre jedanaestog septembra osećali da su "ipak bliski jedni drugima", bez obzira na neslaganje sa potezima Džordža Buša, već posle prvih reakcija Amerike na terorističke napade, ispoljile su se značajne razlike u sagledavanju svetskih prilika. Iako je Vašington i u ispitivanjima od građana četiri evropske zemlje (Francuska, Velika Britanija, Italija i Nemačka) dobio saglasnost i podršku za rat u Avganistanu, već tada su građani Starog kontinenta ispoljavali svoje nezadovoljstvo strogom američkom koncentracijom na sopstvene ciljeve.
Rat protiv Iraka produbio je razlike i ozbiljno ugrozio imidž Amerike i poverenje u stvarne ciljeve Vašingtona. Ne samo da su građani evropskih zemalja koje su bile ispitivane osuđivali ovu intervenciju, već su ispoljili i znatno veću težnju za nezavisnijim nacionalnim strateškim diplomatskim i političkim ciljevima, bez obaziranja na velesilu preko Atlantika. Iz godine u godinu sazrevalo je osećanje da evropske zemlje treba da se osamostale i udalje od svog nekadašnjeg bliskog saveznika.
Koliko je to različito od onoga kako Amerikanci vide sebe i svoju zemlju najbolje je pokazano jednim rezultatom iz ankete 2004. Više od osamdeset odsto Amerikanaca ubeđeno je da svi imigranti koji se presele u SAD žive mnogo bolje u obećanoj zemlji, nego u svojoj bivšoj domovini. Za razliku od njih, samo 14 posto Nemaca i nešto malo više Francuza veruje da je to zaista tako. Novi svet izgubio je za staru Evropu onu privlačnost koju je nekada imao, a Amerika je prestala da bude obećana zemlja.
I dok se danas retko ko u Evropi hvali da ima "ujaka iz Amerike", mnogi, kako govore ispitivanja Pju instituta, smatraju da "evropske zemlje treba da postanu sila koja će biti isto tako jaka i samostalna". Za razliku od Evropljana, Amerikanci kako pokazuju ispitivanja kao da nisu u potpunosti svesni svoje izolacije. Oni i dalje smatraju da treba da ostanu bliski sa svojim saveznicima iz, pre svega, Zapadne Evrope. Kako ironija uvek prati nacionalne želje i ciljeve, Evropa je u svom odnosu prema Americi postala ponovo podeljena. Zemlje iz takozvane nove Evrope, kako je nekadašnji istočni blok krstio Pju, mnogo povoljnije gledaju na Ameriku, nego stari saveznici. Iznenađuje i to što su mnoge afričke zemlje postale prijemčivije za novi kontinent nego što su nekad bile.
Zapostavljena Latinska Amerika ima čudan odnos prema svom bogatom susedu. Dok sva istraživanja govore da se podjednako ograđuje i od politike i od zemlje, masovne migracije Latinosa postaju sve brojnije.
Z. Šuvaković
[objavljeno: 29.06.2007.]
