Izvor: Politika, 02.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Disidentska farsa
Da biste iz Rusije dospeli u Britaniju kao politički emigrant, dovoljno je da grdite Putina i Kremlj, ili da ste – homoseksualac
Još jedan ruski oligarh morao je ovih dana hitno, pod okriljem noći, da spakuje kofere i, na samo njemu znani način, napusti otadžbinu. Mihail Gucerijev, sada već bivši direktor naftne kompanije "Rusnjeft", svoje bekstvo je izveo na poseban način. Poslednji put je viđen pre nekoliko dana na sahrani sina u Severnoj Osetiji, da bi se odmah potom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izgubio u nepoznatom pravcu ponevši sa sobom oko tri milijarde dolara! Rodnoj grudi je ostavio tek dugove – nekih 800 miliona dolara neplaćenog poreza.
Mada niko sa sigurnošću ne može da tvrdi gde se deo Gucerijev, mnogi su skloni da kao njegovo odredište označe – London. Ne bez razloga. U britanskoj prestonici boravi ne mali broj ruskih oligarha. Neki kao ugledni poslovni ljudi, drugi kao izbeglice. Ipak, u žiži tamošnje javnosti najčešće su oni koji su, kako sami tvrde, iz Rusije otišli iz – političkih razloga. Takvih je oko dvadesetak, a najpoznatiji među njima svakako je Boris Berezovski, bivša siva eminencija Kremlja i ljuti protivnik ruskog predsednika Vladimira Putina.
U celoj priči najinteresantnije je, međutim, to što se izbeglički status u Ujedinjenom Kraljevstvu stiče na, po svemu, specifičan način. Posebno kada su u pitanju prebogati dođoši iz najveće države na svetu. Prema nedavnom istraživanju moskovskog dnevnog lista "Izvestija", Britanci će kao izbeglicu primiti svakoga ko se izjasni kao protivnik aktuelnog ruskog režima. To je, kako kažu, najkraći put do emigrantskog pasoša.
Doduše, potrebno je uložiti i nešto para – od nevelikih 5.000 rubalja do čitavih milion funti! Ali treba imati u vidu to da visina cene određuje i društveni status koji izbeglica stiče u tradicionalno zatvorenom britanskom društvu. Slučaj Borisa Berezovskog to najbolje potvrđuje. Njemu debelo plaćeni izbeglički pasoš nije uspeo da oduzme čak ni Džek Strou, i to u vreme dok je bio šef britanske diplomatije!
Izbegličke muke nagnale su pojedine ruske advokatske firme da stvari uzmu u svoje ruke. Tako ćete putem telefona, koji ćete, naravno, dobiti od nekoga u Moskvi ko je "upućen u te stvari", lako saznati šta vam je činiti da biste se kvalifikovali za političkog emigranta.
Kao prvo, najbolje je da u nekom čitanijem listu objavite nešto što se kosi sa stavovima zvanične državne vlasti. Uopšte nije bitno da li ćete izneti istinu ili čistu fikciju. Važno je da vam nadležni zakucaju na vrata i pitaju vas – šta vam je sve to trebalo?
Zgodno je i ako učestvujete u demonstracijama, pa još zabranjenim. A ako pri tome dobijete poneku ćušku od dežurnog čuvara reda, vi ste na konju. Jako je važno i da "nasrtaj na vašu ličnost" zabeleži neko od "dežurnih fotoreportera". To uvek pali.
Postoji i varijanta sa finansijskim mahinacijama, poput Gucerijeva. Ali tu morate da budete hitriji od istražnih organa inače ćete, umesto u Londonu, skončati u nekoj kaznenoj koloniji gde će vam društvo praviti Mihail Hodorkovski, uzalud najbogatiji Rus.
Ako ni to ne upali, preostaje vam samo jedno – da se izjasnite kao homoseksualac. Naravno, progonjeni. Valjda i to ima nekih svojih prednosti.
Doduše, u Britaniju je moguće otići i na klasične načine: ženidbom, poslovno, ili u okviru pravog ili izmišljenog programa za profesionalno usavršavanje. Ali to već zahteva da znate jezik, da imate određene kvalifikacije i još mnogo drugih stvari. Politička nepodobnost u otadžbini, srećom, sve to briše. A, što je i najvažnije, sigurni ste da vas britanske vlasti neće prosto spakovati i poslati natrag kući prvim sledećim avionom. Britanci, naime, političke emigrante ne isporučuju. Takav im je, kažu, zakon.
Pokojni bivši ruski špijun Aleksandar Litvinjenko je, prema svedočenju njegovog kolege Andreja Lugovoja, znao da kaže: "Englezi, kao idioti, veruju svemu što im kažete protiv Rusije!"
Da je ova rusko-britanska izbeglička igra dostigla razmere farse potvrđuje mnogo primera, ali je, verovatno, najbizarniji onaj nedavni iz Sankt Peterburga. Naime, stanari jedne zgrade u carskoj prestonici predviđenoj za rušenje, nezadovoljni smeštajem koji im je ponuđen kao alternativa, odlučili su da zatraže kolektivni azil u inostranstvu. Naravno, u Velikoj Britaniji!
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 02.09.2007.]
