Izvor: Blic, 18.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatski rat Moskve i Londona
Spor između Velike Britanije i Rusije oko izručenja Andreja Lugovoja, glavnog osumnjičenog za ubistvo Aleksandra Litvinjenka, prerastao je u pravi diplomatski rat. Vlasti u Londonu su odlučile da proteraju četvoricu ruskih diplomata, a juče je iz Kremlja najavljeno da će se Velika Britanija suočiti sa „ozbiljnim posledicama".
Rusija decidirano odbija da izruči Lugovoja, bivšeg agenta KGB, koji je prema tvrdnjama iz Velike Britanije umešan u smrt bivšeg agenta Litvinjenka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pozivajući se na Ustav koji ne dozvoljava izručenje ruskih državljana. Da podsetimo, Litvinjenko, oštar kritičar režima Vladimira Putina, preminuo je u novembru prošle godine u Londonu pošto je bio otrovan radioaktivnim polonijumom 210.
Proterivanje ruskih diplomata samo je dolilo ulje na vatru, a Mihail Kamjanin, portparol ruske diplomatije, kaže da je potez britanskih vlasti „nemoralan", optužujući zvaničnike u Londonu za rusofobiju:
„Proterivanje naših diplomata je provokativan akt britanskih vlasti i sigurno neće proći bez odgovora i ne može a da ne izazove ozbiljne posledice u odnosima Rusije i Velike Britanije."
Sličan stav izneo je i Dimitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina:
„Ne želimo da budemo isprovocirani i uvučeni u pingpong utakmicu, ali naravno da će Rusija uzvratiti adekvatnom merom."
Zaoštravanje odnosa između dve zemlje prvi je veliki izazov sa kojim se suočava britanski premijer Gordon Braun, nepune dve nedelje po stupanju na dužnost. Za razliku od Blera, svog prethodnika, Braun je zauzeo čvrst kurs ka Rusiji.
„Nećemo se izvinjavati zbog proterivanja ruskih diplomata. Kada se dogodi ubistvo i kada su ugroženi životi velikog broja civila, a istraga dođe do nedvosmislenog zaključka, onda moraju da se preduzmu određeni potezi", rekao je Braun, napominjući da želi „dobre odnose sa Rusijom".
Po Evropskoj povelji o ekstradiciji iz 1957, Rusija ima pravo da odbije izručenje svojih državljana, a Velika Britanija može da zatraži da se Lugovoju sudi u Moskvi. Međutim, ser Ken Mekdonald, glavni britanski tužilac, odbacio je ovu mogućnost. Oglasio se i Dejvid Miliband, šef britanske diplomatije, najavljujući da će London preispitati saradnju sa Rusijom po brojnim pitanjima. Upućeni navode da će diplomatski odgovor Rusije sigurno uslediti i da će Moskva uzvratiti proterivanjem britanskih diplomata. Ostaje da se vidi da li će dve zemlje podvući crtu posle spora ili će on eskalirati.
Osumnjičeni Andrej Lugovoj ponovio je juče da nije kriv i da nema nikakve veze sa smrću Litvinjenka:
„Rezultat istrage je unapred bio određen. Britanske vlasti od početka insistiraju na tome da smrt Litvinjenka ima političku pozadinu. Tokom proteklih osam meseci nisam dobio nijedan zvanični poziv od britanskih istražnih organa da dam izjavu. Sve njihove optužbe i saopštenja su potpune laži."
Proterivanje ruskih diplomata pozdravila je i Marina Litvinjenko, supruga preminulog agenta KGB, izjavivši da je „ponosna što je državljanin Velike Britanije".
Britanski mediji pozdravili potez vlade
Spor između Londona i Moskve preneo se i na medije iz dve zemlje. Britanski dnevnici spor opisuju kao hladni rat, a ruski kao diplomatski rat.
„Britanski državljanin je ubijen u britanskoj prestonici radioaktivnom supstancom, a dokazi upiru prstom u ruskog državljanina. U tim okolnostima britanska vlada je obavezna da učini sve što može da bi okrivljenog izvela pred lice pravde u Britaniji", piše „Indipendent". „Tajms" zaključuje da bi Moskva mogla da naudi britanskim privrednim interesima. List podseća da je Britanija najveći ulagač u rusku privredu i da je u prva tri meseca ove godine uložila više od tri milijarde dolara.
Ruski dnevnici ne ostaju dužni. Komentatori optužuju Britaniju za dvostruke standarde usled kažnjavanja Rusije, dok istovremeno ignoriše brojne ruske zahteve za izručenje.
„Rosijskaja gazeta" podseća da je u poslednjih šest godina Rusija poslala Britaniji 21 zahtev za izručenje, ali da joj nije izručena nijedna osoba.
Hronologija slučaja litvinjenko
25. oktobar 2006: Izotop polonijuma 210 stigao iz Moskve u London „Britiš ervejzom"
1. novembar:
Posle ručka u suši baru na Pikadiliju sa italijanskim ekspertom za KGB Mariom Skaramelom, Litvinjenko se sreće sa bivšim pripadnicima KGB, među kojima je i Andrej Lugovoj (gore) u hotelu „Milenijum" (desno). Tragovi radijacije prisutni na obe lokacije
3. novembar: Litvinjenko, koji je primljen u bolnicu posle dva dana zbog povraćanja i dijareje - optužuje ruskog predsednika Vladimira Putina da stoji iza pokušaja ubistva
23. novembar: Litvinjenko umire - stručnjaci kasnije potvrđuju da je smrt izazvana trovanjem polonijumom
29. novembar: „Britiš ervejz" saopštava da su tragovi radijacije pronađeni u nekim avionima
30. novembar: U Londonu pokrenuta pa prekinuta istraga o Litvinjenkovoj smrti
22. maj 2007: Britanski tužioci saopštavaju da postoji dovoljno dokaza da se Lugovoj optuži za Litvinjenkovo ubistvo
16. jul: V. Britanija proteruje četvoricu diplomata iz ruske ambasade u Londonu pošto je Moskva odbila da izruči Lugovoja
