Izvor: Politika, 20.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatski arsenal
Ishitreno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije ne bi bio mudar i odgovoran potez, ocenili su juče šefovi diplomatija zemalja Evropske unije, reagujući na izjavu lidera Demokratske partije Kosova Hašima Tačija (koji će verovatno biti novi kosmetski premijer) da će parlament Kosova proglasiti nezavisnost odmah posle 10. decembra, poslednjeg roka za pregovore u kojima posreduje "trojka" Kontakt grupe.
Ukoliko, uprkos upozorenjima međunarodne zajednice i stručnjaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za međunarodno pravo, do toga ipak dođe, postoji mogućnost da neke zemlje odluče da prihvate tu jednostrano proglašenu državnost Kosova. Sa druge strane, vlasti u Srbiji su jasno stavile do znanja da se neće pomiriti sa takvim razvojem događaja i, mada neće posegnuti za oružjem, nastaviće borbu diplomatskim sredstvima. Šta to podrazumeva? Kakav "diplomatski arsenal" Srbija ima na raspolaganju?
- Svaka država, u odbrani svojih legitimnih interesa, može da posegne za nekom od petnaestak diplomatskih mera u odnosima sa drugim državama, od najblaže, kao što je izjava kojom se osuđuje određeni postupak, do najteže, a to je objava rata. Između njih se, naravno, proteže niz ostalih mera koje se razlikuju po oštrini, počevši od protestne note (demarša), zatim privremenog povlačenja ambasadora na konsultacije u zemlju, pa njegovog trajnog pozivanja i snižavanja nivoa diplomatskih odnosa (na čelu diplomatskog predstavništva, u tom slučaju, ostaje otpravnik poslova). Iza toga mogu da uslede potpun prekid diplomatskih odnosa i uvođenje raznih vrsta ekonomskih i drugih sankcija - navodi dr Ivo Visković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, šef Foruma za međunarodne odnose i naš bivši ambasador u Sloveniji.
Primećujući da ne postoje nikakva "diplomatska pravila" ni međunarodne norme kojima se određuje da li će, u određenoj situaciji, neka država pribeći jednoj ili drugoj meri, dr Visković objašnjava da to u potpunosti zavisi od njene političke procene.
Da li će jedna država ići "korak po korak", postepeno pogoršavajući diplomatske odnose, ili će odmah pribeći oštrijim merama, kao i da li će prema različitim zemljama primeniti različite mere, zavisi od snage i uticaja te države i procene njenih vlasti hoće li takvim postupcima postići željeni cilj.
- Savezna Republika Nemačka je, na primer, krajem pedesetih godina prošlog veka prekinula diplomatske odnose gotovo sa svim zemljama koje su priznale NDR ("Halštajnova doktrina"), ali ne i sa Sovjetskim Savezom, mada je on prvi priznao Istočnu Nemačku - podseća dr Visković.
Na naše pitanje ko bi u Srbiji bio nadležan za preduzimanje "kaznenih mera" prema državama koje bi priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta, dr Visković kaže da je, prema Ustavu, to Vlada Srbije. Ona vodi spoljnu politiku zemlje, u njenoj su nadležnosti i uspostavljanje i prekid diplomatskih odnosa, kao i imenovanje ambasadora, pa bi, dakle, na predlog ministra spoljnih poslova Vlada Srbije mogla da, recimo, uvede i sankcije prema drugoj državi. Ovakva ustavna ovlašćenja Vlade sadržana su i u predlogu novog zakona o spoljnim odnosima Srbije.
- Vlada, naravno, može da se obrati za mišljenje Skupštini, i da zatraži skupštinsku raspravu o preduzimanju određenih diplomatskih mera - dodaje dr Visković.
[objavljeno: ]
