Izvor: Politika, 05.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrij Rupel u poteri za „krticom”
Prva žrtva je bivši slovenački ambasador u Londonu, kome je bez sudskog naloga oduzet službeni računar, sa obrazloženjem da je „praćenjem utvrđeno da je imao kontakte sa medijima”
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 5. februara – Iako je šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel još koliko u nedelju u emisiji ljubljanske POP TV tvrdio da je obelodanjivanje sadržaja diplomatskih beležaka u beogradskoj „Politici” („Amerika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diktira, Evropa statira”) i ljubljanskom „Dnevniku” dana 25. januara 2008. „tek nevažna sitnica u našem (diplomatskom) radu”, najnoviji rasplet događaja potvrđuje da ministar nije bio iskren pred domaćom javnošću i da je afera „diplomatska pošta” mnogo veći zalogaj nego što je Rupel raspoložen da prizna. Sinoćnji javni protest sindikata slovenačkih diplomata otkrio je da u Rupelovom MSP teče intenzivna potraga za „izvorom informacija koje su završile u medijima”, a prva žrtva te potere je diplomata Marjan Šetinc, bivši slovenački ambasador u Londonu od 1998. do 2002.
U kancelariju ambasadora Šetinca u zgradi MSP Slovenije je, kako saznajemo, u petak pred kraj radnog vremena ušlo „osam osoba iz unutrašnje kontrole (slovenačkog) Ministarstva spoljnih poslova”, naredilo mu da isključi kompjuter, posle čega je sprava zapečaćena i predata policiji. Iako je Hrvatska radio televizija danas na svom teletekstu objavila da je u Sloveniji „nađen krivac za skandal”, niko od zvaničnika i novinara u Ljubljani ne usuđuje se da uperi prstom u Šetinca i optuži ga za to što su dokumenti objavljeni. Sam Šetinc ne želi da bude „žrtveni jarac” posebno što nije službeno osumnjičen za otkriće o domunđavanjima diplomatskih predstavnika Slovenije sa funkcionerima Stejt departmenta zbog vođenja spoljne politike Evropske unije u prvoj polovini 2008, nedelju dana uoči slovenačkog preuzimanja predsedavanja Unijom.
Ovdašnji mediji danas ističu protest izvršnog odbora sindikata slovenačkih diplomata u kome je postupak prema Šetincu označen kao „nerazuman i ponižavajući”, uz izjave Šetinca koji je sinoć, kasno uveče u poslednjoj informativnoj emisiji RTV Slovenija „Odmevi” (odjeci), vidno deprimiran i potresenodbacio sve optužbe.
Slovenačke diplomate upozoravaju da je svrha „ovakvog postupka da isprepada sindikalno angažovane službenike MSP”, koji već dugo upozoravaju na loše odnose u Rupelovom ministarstvu, jer su odnosi napeti, a zaposleni nezadovoljni, zbog čega su se u javnosti pojavile špekulacije da su Rupelu aferu uistinu zakuvali njegovi saradnici iz čiste osvete, što je Rupel odbacio rečima da „osveta nema šta da traži u državnoj upravi ili ministarstvu”, te da je sve to rezultat „političke spletke, pristrasnosti, lošeg raspoloženja”" Šetinc potvrđuje da su mu nepozvani „islednici”, na molbu da objasne „šta to rade”, dok su odnosili njegov službeni računar, uzvratili da je praćenjem utvrđeno da je proteklih sedmica komunicirao sa redakcijom ljubljanskog „Dnevnika”, koji je 25. januara objavio akcente sadržaja pomenutih diplomatskih beležaka sa sastanka na kome je sada već bivši politički direktor slovenačkog MSP-a Mitja Drobnič primio instrukcije Bele kuće kako Slovenija na čelu EU treba da postupa prilikom odlučivanja o kriznim žarištima u svetu i drugim vrućim multilateralnim temama. Šetinc navodi da mu ni pre ni tokom postupka nije pokazan nikakav sudski nalog niti sudsko odobrenje da iko sme da proverava njegove telefonske razgovore, što je u slovenačkim medijima već okarakterisano ne samo kao gruba povreda domaćeg zakonodavstva, nego i ljudskih prava, jer je privatnost razgovora jedno od temeljnih prava pojedinca. Sud, inače, takvu odluku može da donese, ali samo kada istražni organi predoče dokaze da je osumnjičeni upleten u delikt koji se kvalifikuje kao „najgore krivično delo”, što razotkrivanje suštine navedene diplomatske beleške–koja nije bila opremljena naznakom „državna tajna” ili „poverljivo” – svakako nije.
U međuvremenu je ministar Rupel veštim manevrima donekle minimalizovao slučaj „vašingtonskih pritisaka na Sloveniju” (da posluži kao primer, tako što bi prva priznala nezavisno Kosovo), izjavama poput one da je to „minoran zapis sa radnog sastanka”, a onda je glad javnosti za senzacijama utolio lansiranjem (ponovo) pograničnih čarki sa Hrvatskom, čime je bar za kratko vreme sklonio sa dnevnog reda zahteve opozicionih prvaka i liberalne javnosti da zbog vazalstva Ljubljane prema SAD i drugim velesilama – on mora da napusti ministarsku fotelju. Da Rupela ipak nije prošla žeđ za osvetom „unutrašnjem neprijatelju”, dokazuje polurečenica koju je izgovorio na POP TV da je „stvar već u rukama policije, pošto se tu radi o običnom lopovluku”.
„Mladika”, kako ljubljanski mediji popularno krste bivšu bolnicu JNA u koju se, posle bogatog preuređenja, pre nekoliko godina uselio Rupelov diplomatski kor, u međuvremenu „pooštrava pristup informacijama” tako što maksimalno izbegava odgovore na pitanja kakva je sudbina iz Vašingtona povučenog ambasadora Samuela Žbogara, odnosno da li je istina da je, pored prve žrtve ove afere (Mitje Drobniča), još jednoj osobi iz MSP-a oduzet kompjuter.
Slučaj koji je u slovenačkoj prestonici kršten kao „diplomatska pošta” ponovo se vraća u žižu javnosti, posebno što su danas svi slovenački mediji u udarnim terminima preneli da su „Dokumenti MSP-a (ponovo) u beogradskoj ,Politici’”.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 06/02/2008.]
