Izvor: Blic, 04.Okt.2010, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dilma Rusef i Žoze Sera idu u drugi krug izbora
Kandidatkinja vladajuće Radničke partije Dilma Rusef i njen protivkandidat, lider brazilske opozicije Žoze Sera, idu u drugi krug izbora za novog predsednika Brazila, saopštio je noćas Visoki izborni sud.
U saopštenju se navodi da je na osnovu 98 odsto prebrojanih glasova, Rusef osvojila 46,6 odsto glasova, a Sera 32,7 odsto, dok je trećeplasirana Marina Silva iz Zelene stranke dobila 19,5 procenata glasova izašlih birača, prenela je agencija Rojters.
Dilmi Rusef >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je bilo potrebno da osvoji 50 odsto plus jedan glas da se ne bi išlo u drugi krug zakazan za 31. oktobar.
Da je pobedila u jučerašnjem prvom krugu i na taj način zamenila dosadašnjeg predsednika Lula da Silvu, Dilma Rusef bi postala prva žena u istoriji na čelu najveće južnoameričke države.
Njen životni put vodio je od robijašice do samog političkog vrha. Dilma Rusef je rođena pre 63 godine, kao ćerka bugarskog emigranta I već u mladosti je prihvatila socijalističke ideje i nakon vojnog puča 1964. godine priključila se urbanoj gerili koja se borila protiv pučista.
Sadašnja kandidatkinja za predsednika je zbog svojih aktivnosti 1970. zavrsila u zatvoru, gde je provela naredne dve godine, a bila je I podvrgnuta torturi. I pored mučenja, pri čemu je 22 dana udarana pesnicama I priključivana na elektro šokove, Rusefova nije izdala dvoje svojih saboraca.
Politički život nastavlja početkom osamdesetih kada učestvuje u obnavljanju Brazilske radničke partije I na putu do predsedničkog kandidata prošle je pozicije poslanika, kandidata za gradonačelnicu Porto Alegrea i šefice kabineta dosadašnjeg predsednika Lule.
Prema predviđanjima, ako bude izabrana, trebalo bi da nastavi ekonomski program Lule, koji predviđa otvorenu tržišnu ekonomiju, zasnovanu na velikoj potrošnji koja ojačava proizvodnju I socijalnu komponentu, za najsiromašnije delove stanovništva.
Dilma Rusef bi tako, posle predsednice Argentine Kristine Fernandes de Kirhner, postala druga šefica neke južnoameričke države.
Danas u svetu, od 192 članice UN, u devet država su predsednice žene. Najduže mandat drži predsednica Irske Meri Mekelis, koja je na toj funkciji već 13 godina, a sledi je predsednica Finske Tarja Halonen koja deset godina predvodi Fince.
Elen Džonson Sirlaf se na čelu Liberije nalazi od 2006. godine, kao I Doris Lojtard na čelu Švajcarske.
Indiju takođe danas vodi žena, I Pratiba Patil je predsednica od 2007. godine.
Prošle i ove godine, žene su postale predsednice Litvanije, Kirgistana i Kostarike.
