Izvor: Politika, 28.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijamanti za zločin
Čarls Tejlor, bivši predsednik Liberije, bio je jedan od najbrutalnijih diktatora na najsiromašnijem kontinentu
"Čarls Tejlor učinio je u zapadnoj Africi slično onom što je Slobodan Milošević uradio u bivšoj Jugoslaviji", pisao je lane (10. juna) "Njujork tajms", kada je ovaj drugi u holandskoj prestonici bio pred sudom zbog optužbi za zločin protiv čovečnosti i genocid, dok je prvi uživao u luksuzu nigerijskog egzila.
Bivši predsednik Srbije i SRJ nedavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je okončao petogodišnji boravak u Haškom tribunalu fatalnim srčanim udarom. U pritvoreničkoj sobi istog krila tribunala UN "zamenio" ga je bivši predsednik Liberije koji se upravo premijerno pojavio u prostorijama Međunarodnog krivičnog suda.
Egzil u Nigeriji
Za mnoge u Sijera Leoneu liči na čudo da se čovek koga optužuju da je inicirao okrutni desetogodišnji građanski rat, razarajući im zemlju, uopšte našao pred sudom. I to onim globalnim. Što posebno zabrinjava preostale diktatore na tom najvećem i najsiromašnijem kontinentu: prevode to u najavu ukidanja imuniteta za sve svoje ratne i druge "nestašluke" poput kršenja ljudskih prava.
Tejlor (58) bio je jedan od najbrutalnijih među njima: ad hok sud UN za Sijera Leone optužio ga je za ratne zločine (ubistva, pljačke, povrede ličnog dostojanstva, svirepe postupke, teror nad civilima), za zločine protiv čovečnosti (ubistva, sakaćenja, silovanja, porobljavanja, seksualna ropstva) i druge ozbiljne povrede međunarodnog humanitarnog prava (korišćenje dece kao vojnika, "čak i osmogodišnjaka, koji su pod drogom terani i da ubiju roditelje kako bi postali &pravi ratnici'" – navodi Hjuman rajts voč).
Kao predsednik Liberije obezbedio je obuku i finansije, logističku i vojnu podršku Revolucionarnom ujedinjenom frontu svog prijatelja Fodaja Sanoha, koga je upoznao tokom treninga kod nekad davno radikalno raspoloženog libijskog pukovnika Gadafija.
Tejlor je svoje usluge naplaćivao nebrušenim dijamantima iz Sijera Leonea, inače među najkvalitetnijim na svetu. Oni njegovi, liberijski, kao da nisu imali taj sjaj.
Kada su ga UN 1999. optužile za krijumčarenje oružja i dijamanata, obratio se masi na molitvi u crkvi, odeven u belo, poput propovednika u baptističkoj tradiciji, a potom ničice pao na pod moleći za oproštaj – iako je prethodno odbio sve optužbe.
Tako je to sa afričkim despotom, koji je u dramatičnom telefonskom intervjuu za Bi-Bi-Si 1989. najavio građanski rat u rodnoj Liberiji i započeo ga. Zašto? Jer ga je predsednik Samjuel Do (došavši na vlast vojnim udarom, posle nezadovoljstva masa rastom cena) optužio da je od njegove vlade, zadužen za budžet, prigrabio milion dolara. Bio je prinuđen da pobegne u Ameriku, gde je u mladosti studirao ekonomiju, a onda mu je, po legendi (postoje i one istinite), CIA pomogla da se vrati i sruši katastrofalni režim predsednika Doa.
Preuzeo je njegovu fotelju na izborima 1997. i mada su pobune protiv Tejlora počele već dve godine kasnije – ostao je na vlasti do 2003. Domaći i međunarodni pritisak, sa američkim na čelu, prinudio ga je na egzil u Nigeriju.
Dvanaest leta ranije započela je njegova podrška građanskom ratu u Sijera Leoneu uz oko 200.000 žrtava.
Sada oba suseda pokušavaju da se oporave od zločinačkog Čarlsa Tejlora. Prva Afrikanka na čelu Liberije, ekonomista školovana u SAD Elen Džonson Sirlif, "čelična ledi" sa stažom u UN i Svetskoj banci, koja je na Dan nezavisnosti upalila trećinu uličnog osvetljenja prestonice i otvorila trećinu njenog vodovoda – posle 15 godina – uporno je tražila izručenje Tejlora iz Nigerije, da bi se ipak predomislila i, zbog straha od nereda u zemlji, pristala na suđenje u Sijera Leoneu.
Naslednik robova
Tamošnji tribunal UN, pak, tražio je da mu se sudi u Hagu. To je i odobreno pristankom Holandije i rezolucijom Saveta bezbednosti.
– Da li je to taj Čarls Tejlor od Liberije, koji se osećao kao najveća stena u zapadnoj Africi... nepobedivo, poput grčkog Zevsa i rimskog Apolona, kao centar solarnog sistema – sa lisicama na rukama? – ironično pita "Lajbirija tajms".
Rođen u američko-liberijanskom krugu elitnih naslednika oslobođenih robova koji su 1847. osnovali najstariju republiku u Africi, držao se "stila" i tokom prvog suočenja sa sudijama iz Sijera Leonea u haškom Međunarodnom krivičnom sudu: preko advokata žalio se na ograničene telefonske veze, ostanke u zatvorenoj sobi i po 16 časova bez prekida, na užasnu hranu... Rigorozni Hag.
Iduće godine počeće suđenje tom "trećem najtraženijem optuženiku na svetu", kako ga definiše londonski "Tajms", ostavljajući čitaocima da nagađaju o prvoj dvojici. Možda mi možemo da navedemo bar jednog.
Nada Dragović
[objavljeno: 28.07.2006.]
