Izvor: Politika, 14.Sep.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Digitalni govor mržnje

Autor „Nevinosti muslimana” nije prekršio nijedan američki zakon, a „Gugl” odbija da film skine sa „Jutjuba”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Dok se u muslimanskom svetu rasplamsavaju protesti zbog opskurnog američkog filma koji vređa islam, vlada u Vašingtonu se distancira od njegovog sadržaja, ali i konstatuje da njegovi autori i producenti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog svog dela ne mogu da budu krivično gonjeni.

Nije doduše još sasvim raspetljano ko je ustvari napravio film, mada sve upućuje na nekoliko radikalnih aktivista egipatskih hrišćana Kopta sa juga Kalifornije, a pre svega na izvesnog sitnog kriminalca po imenu Nakula Besli Naklua, osuđivanog zbog bankarske prevare i proizvodnje sintetičke droge.

Iako po svemu sudeći neće biti gonjen zbog filma (još nije utvrđeno da li, pored 14-minutnog sažetka sa „Jutjuba” koji je razgnevio muslimane na Bliskom istoku, postoji i kompletna verzija), federalne vlasti istražuju da li je korišćenjem kompjutera i izlaskom na internet prekršio odredbe svoje uslovne petogodišnje kazne (u zatvoru je odležao 21 mesec).

U međuvremenu su se javili i glumci iz filma čiji je budžet iznosio samo 250.000 dolara, saopštenjem da su bili obmanuti. Verovali su naime da glume u nekoj istorijskoj drami i opovrgavaju da su znali kako je glavni lik ustvari prorok Muhamed.

Ispostavilo se i da je prvobitni naslov za čije snimanje je izdata dozvola bio „Pustinjski ratnici”, da bi u drugoj verziji bio preimenovan u „Nevinost Bin Ladena”, kao i da su mnogi originalni dijalozi u kojima se ne pominje islamski božji izaslanikpromenjeni nadsihronizacijom u naknadnoj obradi filma i u njegovom prevodu na arapski.

Kako god bilo, njegov učinak i šteta koju je naneo Americi i njenim interesima u muslimanskom svetu je ogromna. Na pitanje da li je sve moglo da bude sprečeno, odgovor koji daju ovdašnji pravni eksperti jeste negativan.

Autor je naime zaštićen Prvim amandmanom koji garantuje slobodu izražavanja, čak i u slučajevima kada se vređa jedna cela religija. Da bi se autor ove ujdurme gonio, pravno bi trebalo dokazati da mu je cilj bio da izazove nasilje, što je, bar u američkom pravosuđu, izuzetno teško.

Izjavom šefice diplomatije Hilari Klinton, američka vlada se energično ogradila od filma. „Mi apsolutno odbacujemo njegov sadržaj i poruku”, rekla je, pojačavajući time distanciranje koje je izneto i u prvom saopštenju posle demonstracija ispred američke ambasade u Kairu, pre nego što je u Libiji došlo do napada na američki konzulat u kojem je nastradao ambasador Kris Stivens sa trojicom diplomata.

Klintonova je priznala da je mnogima teško da razumeju zašto ovakve stvari – ovo svakako nije prva provokacija ove vrste: demonstracije u muslimanskom svetu izazivali su i video-zapisi o spaljivanju Kurana, skrnavljenja džamija i sličnih postupaka američkih državljana – i objasnila da je to prvo u digitalnom svetu tehnički nemoguće, a i da je moguće „mi pojedince ne sprečavamo da iznose svoje poglede, ma koliko oni bili neukusni”.

Incident je skrenuo pažnju i na platformu sa koje je lansirana ova provokacija – na internet kompaniju „Gugl” u čijem je vlasništvu „Jutjub”. Odande je saopšteno da je „privremeno, zbog teške situacije”, blokiran pristup „Jutjubu” iz Egipta i Libije, ali da sporni zapis nije izbrisan, što znači da može da se gleda iz drugih muslimanskih zemalja i, naravno, iz ostatka sveta.

Objašnjenje je da ovaj klip ne krši pravila navedena u dokumentu koji svaki korisnik mora da prihvati pre nego što nešto postavi na „Jutjub” – dugačkom i teško razumljivom pravnom tekstu koji gotovo niko ne pročita, već samo klikom prihvata.

Po tim pravilima se doduše brišu zapisi koji su „govor mržnje”, ali je objašnjeno da „Nevinost muslimana” ne spada u tu kategoriju. Po pravilima „Gugla”, „govor mržnje” može da bude samo protiv pojedinca, ali ne i grupe, što po ovom tumačenju znači da se ovaj film ruga islamu, ali ne i muslimanima. „Gugl” međutim izlazi u susret zahtevima država i sudskim nalozima za brisanje nekih sadržaja. Kako navodi „Njujork tajms”, prošle godine primljeno je 1.965 zahteva za brisanje 20.311 video-zapisa. Od toga je 279 ovakvih predstavki uputila američka vlada koja je nepodobnim ocenila 6.949 klipova.

Milan Mišić

objavljeno: 15.09.2012.

Nastavak na Politika...