Izvor: Politika, 12.Jan.2013, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devet godina robije „neofireru”
Idol austrijskih i nemačkih neonacista Gotfrid Kisel osuđen zbog podsticanja prevrata u Austriji, a u Nemačkoj ga čekaju novi sudski procesi
Šef austrijskih neonacista Gotfrid Kisel osuđen je juče u Beču na devet godina robije zbog neonacističke agitacije „na više nivoa”, sa krajnjim ciljem podsticanja prevrata i potonjeg zavođenja nacionalsocijalističke diktature – u Austriji i u Nemačkoj, ali i u zemljama u susedstvu koje, po Kiselovom tumačenju, upotpunjavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << životni prostor pripadnika nemačke rase, saopštilo je austrijsko ministarstvo pravde.
Nesuđeni vođa „arijevskih naroda alpsko-dunavske regije”, kako je Kisel neretko predstavljan na mitinzima ekstremne desnice, osuđen je „samo” kao inicijator u međuvremenu ugašenog neonacističkog internet portala „Alpe–Donau–Info” i elektronskog foruma „Alinfodo.kom”. Na to delo je usredsređena optužnica, a javni tužilac Hans Peter Kronaveter obrazložio je odustajanje od podizanja optužbe po drugim tačkama činjenicom da je tužilaštvo raspolagalo indicijama koje je bilo teško dokazati „s obzirom na (postojeću) spregu neonacista i pomagača, aktivnih na svim nivoima društvenog i političkog života”.
Sudiji Zemaljskog suda Martini Krainc bila je dovoljna optužnica za podsticaj prevrata posredstvom interneta da bi izrekla, za austrijske prilike, drastične kazne.
Uz devet godina robije izrečenih Kiselu, osudila je nepravosnažno i dvojicu njegovih „ađutanata” na ukupno jedanaest i po godina zatvora. Feliksa B. čeka sedam, a Vilhelma A. četiri i po godine zatvora. Imena pomagača zvanično se ne saopštavaju, u skladu sa zakonom, a obojica su, za razliku od Kisela, prvi put došli u sukob sa zakonom zbog širenja nacionalsocijalističke ideologije.
Kiselu, inače, preti povišenje kaznenog okvira ka gornjoj granici propisanoj zakonom do – dvadeset godina robije. „Idol svenemačkih nacionalsocijalista”, kako je sebe video, osuđen je po treći put u „političkoj karijeri” sumnjivog kvaliteta. Prvi put mu je 1984. godine izrečena uslovna kazna, bez vremenskog okvira, zbog osporavanja prava Austrije na sopstvenu državu.
„Razbićemo ovu nadridržavu”, izjavio je Kisel, tada poslanik bivšeg slobodarskog lidera Jerga Hajdera, pred američkim novinarima ukazujući na ispravnost svojevremenog „anšlusa” – pripajanja Austrije Nemačkoj u epohi Adolfa Hitlera.
Deset godina kasnije, 1994. godine, Kisel je osuđen na jedanaest godina robije zbog zabranjene političke agitacije u okviru zabranjene neonacističke organizacije VAPO – Narodu odana, vanparlamentarna opozicija. Na visinu kazne je uticalo to što je Kisel naredio i predvodio obuku paravojnih odreda, pripremanih da vrše atentate i diverzije – po ugledu na palestinske komandose.
Posle prevremenog puštanja na slobodu, od 1999, Kisel se posvetio agitaciji „u interesu nemačkog naroda”. Njegovo javno predstavljanje da nije nacista već „socijalista nacionalnog kova – nacional(ni) socijalista” godinama je tolerisano – sve do 2011. godine kada su u Nemačkoj zazvonila zvona na uzbunu. Tamošnji bezbednosni organi su osumnjičili Kisela da je vodeći ideolog neonacističke scene Nemačke. Stavljeno mu je na teret, štaviše, da je bio pokretač akcija koje bi dovele do građanskih nemira u pokrajinama Tiringiji, Saksoniji i Brandenburgu.
Hapšenje Kisela usledilo je iste godine, pošto je nemačka obaveštajna služba BND zaplenila dokument o sporazumu austrijskih i nemačkih neonacista sa češkim desničarskim pokretom Nacionalni otpor. Dokument je nazvan „Međudržavni ugovor”, a reč je o sporazumu nacista tri zemlje o vraćanju Sudetske oblasti zakonitom vlasniku – Nemačkoj – pa se u policijskom i obaveštajnom žargonu sada govori o „Trojnom paktu 2”.
Kisel nije priznao krivicu za delo zbog kojeg je osuđen. Predviđajući, međutim, da neće moći da izbegne osudu – ni u Austriji, ni u procesima koji mu tek predstoje u Nemačkoj – izjavio je da nije kriv, već da je neko „kopirao” njegove ideje koje će kad-tad biti ostvarene. Pri tome je ukazao na tekst „himne” svojih sledbenika koji glasi: „Još smo u ilegali, ali već sutra, da, sutra će početi nova budućnost.”
Miloš Kazimirović
objavljeno: 12.01.2013.
