Izvor: Blic, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dešifrovan ceo ljudski genom
Prvi dešifrovani genom jedne osobe - kompletna DNK šema slavnog naučnika Krejga Ventera objavljen je juče u žurnalu „Biolodži".
Istraživanje Ventera, koji je u ovom eksperimentu bio i subjekat i objekat, otkrilo je da su genetske varijacije među ljudima mnogo veće nego što se ranije mislilo, odnosno da naša vrsta nema 99,9 odsto isti genetski materijal, već je taj procenat manji.
Dešifrovani niz od 2,8 milijardi delića >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << genetskog koda ubrzaće napredak u preventivnoj medicini, kaže dr Venter. Brže i jeftinije tehnike za dešifrovanje trebalo bi, u roku od pet godina, da otkriju kompletne genome deset hiljada ljudi. Na taj način bi bili postavljeni temelji „ere pojedinačnih genoma", predviđa dr Venter: „Kada budemo došli dotle, moći ćemo konačno da saznamo šta je tačno u našem ponašanju genetski uzrokovano, a za šta je kriva okolina."
Ova otkrića opovrgla su ono što je za samo nekoliko godina postalo genetičko jevanđelje: da su sva ljudska bića, sa genetičke strane gledano, 99,9 odsto identična.
Venter je lično govorio o tome 2000. godine kada su njegova biotehnološka kompanija „Celera", koju je napustio tri godine kasnije, i tim američkih vladinih naučnika otkrili u isto vreme - posle žestoke trke do cilja - prvi kompletan ljudski genom. Međutim, tadašnji genom je bio mešavina DNK uzetog od nekoliko individua, a poslednji je od početka do kraja genom jednog čoveka.
Varijacije otkrivene u novom genomu, nazvanom „HjuRef", idu mnogo dalje od polimorfizma pojedinačnog nukleotida, za koji se nekad mislilo da predstavlja ključ različitosti među osobinama ljudi.
„Ovo obara stanovište da svi mi imamo potpuno iste gene", kaže dr Venter. „Bilo bi veoma uznemiravajuće da čitav niz karakteristika potiče od nekoliko jednostavnih varijacija nukleotida."
Novi podaci pokazuju da je u jednom individualnom genomu i do 44 procenata gena sklono promenama.
Problem etike
Ima i onih koji su postavili problem etike vezan za moguću zloupotrebu informacija o ličnom zdravlju ljudi do kojih se lako može doći kada kodiranje individualnih genoma postane rutina. Što se tiče dr Ventera, on smatra da moguće prednosti daleko nadmašuju razloge za zabrinutost.
„Svi smo mislili da treba da se plašimo ove informacije. Nadamo se da ćemo naučiti ljude da je dočekaju kao dah svežeg vazduha koji im uliva nadu za život."
