Izvor: Politika, 19.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset miliona evra za odbranu Haradinaja
Na suđenju u Hagu pojavio se prvi svedok koji je bivšeg vođu OVK nazvao ubicom Specijalno za "Politiku"
Hag, 18. septembra – Istovremeno sa najavom iz Prištine da će Ramuš Haradinaj predvoditi listu Alijanse za budućnost Kosova na novembarskim izborima, pred Haškim tribunalom se na suđenju bivšem vođi OVK pojavio prvi svedok koji je Haradinaja nazvao – ubicom.
Komšija familije Haradinaj u selu Glođani, Ramo Jolaj je posvedočio da je svojim očima, 24. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << marta 1998, video kada je Ramuš, ispred porodične kuće, hicima iz automatske puške ubio šefa policijske stanice u obližnjem Rzniću Miodraga Otovića, koji je samo koji trenutak pre toga razgovarao sa njegovim ocem Hiljmijem.
Ubistvo koje je pokrenulo spiralu sukoba policije i OVK u okolini Dečana, a Haradinaja proizvelo u lidera albanske paravojske, Jolaj je opisao preko video-veze, sa bezbedne udaljenosti.
Zaplašeni svedoci
Od četrdesetak svedoka optužbe na suđenju Haradinaju i saoptuženima Idrizu Baljaju i Ljahu Brahimaju, koje je počelo u martu ove godine, samo su retki imali hrabrosti da progovore bez ikakvih mera zaštite, pseudonima ili skrivanja lika. Najviše dokaza do sada se čulo protiv drugooptuženog Baljaja, zvanog Togeri (poručnik, na albanskom), i to iz usta žrtava ili njihovih rođaka – žene koju je silovao ili braće čije je dve sestre "odveo u Glođane", a kasnije su pronađene mrtve.
Baljaja je kao vođu "crnih orlova", "specijalne jedinice OVK", direktno pod komandu Haradinaja smestilo nekoliko svedoka koji su u leto 1998. bili pripadnici takozvane Oslobodilačke vojske Republike Kosovo (FARK), formacije koju je Haradinaj doživljavao kao rivalsku i agresivno suzbijao zbog njene bliskosti Ibrahimu Rugovi.
Srpski policajci i patolozi svedočili su o četrdesetak tela pronađenih u septembru 1998. kod Radonjićkog jezera, nekoliko stotina metara od rodne kuće i štaba Haradinaja u Glođanima.
Mnogi potencijalni svedoci, međutim, odbijaju da se pojave pred tribunalom, čak i pošto su im uručeni obavezujući nalozi – sub pene – rizikujući da budu optuženi za nepoštovanje suda i kažnjeni zatvorom ili globom.
Zašto, najsažetije je predsedavajućem sudiji Alfonsu Oriju objasnio nesuđeni svedok Šefćet Kabaši, pre nego što je netragom pobegao iz Haga. Početkom juna Kabaši je u sudnici dao svečanu izjavu da će govoriti istinu, a zatim odbio da odgovara na pitanja tužilaca zbog "nepravde koja mu je naneta tokom istrage" i "položaja u kojem se našao".
Na pitanje sudije zašto nije tražio zaštitu identiteta, kao pre dve godine kada je svedočio na suđenju drugom vođi OVK Fatmiru Limaju (koga je tribunal oslobodio prvostepenom presudom), Kabaši je odgovorio da "zaštita postoji samo u sudnici" i da neki od svedoka protiv Limaja više nisu živi.
Nije stoga čudno što se glavna tužiteljka Karla del Ponte naježila na sam nagoveštaj isticanja Haradinajevog imena na kosovskim izborima. Ostalo joj je, međutim, samo da, preko predstavnice Olge Kavran, ponovi ono što godinama tvrdi, ali ne može da promeni – da na Kosovu vlada atmosfera sistematskog uznemiravanja i zastrašivanja svedoka.
Tu atmosferu, po tužilaštvu, potpiruje javna kampanja "Sa Ramušom" kojom se, od početka procesa, Kosovom širi poruka da se Haradinaj mora podržati i da su svi koji svedoče protiv njega izdajnici. Uzgred, tom kampanjom je, prema procenama u Hagu, prikupljeno desetak miliona evra za finansiranje Haradinajevih skupih britanskih branilaca.
Agitacija iz ćelije
"Koordinator odbrane u Prištini" Majkl O'Rajli nedavno nije odoleo da, komentarom pod naslovom "Iznenađujuća nesposobnost tužilaštva" u prištinskom listu "Zeri", arogantno stane na muku haških tužilaca, pridikujući da njihova neorganizovanost ne bi bila dopuštena ni pred sudom u najzabitijem selu u Irskoj. Odbrana je kasnije pognute glave morala da, u poverljivom dopisu sudijama, tu opasku odbaci kao neprimerenu.
Najavljena kandidatura Haradinaja "samo pogoršava uznemirujuću atmosferu i neće doprineti da se svedoci osećaju bezbedno i da budu spremni da daju iskaz", ocenjuje Kavranova. Po njenim rečima, "najmanje 10 svedoka se požalilo na pretnje koje su dobili, oni i njihove porodice", a sudije su 15 osoba na svedočenje morale da pozovu obavezujućim nalogom.
Malu utehu Del Ponteovoj može predstavljati činjenica da je mnoge od njenih argumenata veće sudije Orija usvojilo kada je letos odbilo zahtev Haradinaja da ponovo bude pušten na privremenu slobodu. To, međutim, ne može poništiti učinak ranije odluke tribunala da optuženom, dok je od juna 2005. do februara ove godine na slobodi čekao početak suđenja, dozvoli javne političke nastupe, na osnovu preporuke Unmika da Haradinaj deli ciljeve međunarodne zajednice na Kosovu.
Dok je u pritvoru u Sheveningenu, Haradinaju neće biti dozvoljeno da vodi predizbornu kampanju, uveravaju sada predstavnici tribunala. Na podsećanje da je u sličnoj situaciji, uoči izbora, sud više puta ograničavao komunikaciju sa spoljnim svetom drugoj dvojici optuženih političkih lidera koji su pokušali da agituju iz ćelija, Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Šešelju, portparol tribunala Refik Hodžić uzvraća da su za sud – svi pritvorenici isti.
Radoša Milutinović
[objavljeno: 19.09.2007.]
