Izvor: Vostok.rs, 12.Maj.2016, 09:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deset godina od sramnog ukidanja Vojske Republike Srpske

Posle ustupanja grada Brčko i njegove teritorije od strane Republike Srpske i njenih političara državnoj zajednici, te prekomponovanje Brčkog u „distrikt“, koji je sada zasebna „federalna“ jedinica u državnoj zajednici Republike Srpske i Federacije BiH (što je urađeno za vreme današnjih vlasti u Republici Srpskoj SNSD-a), ukidanje Vojske Republike Srpske je bio jedan od najjačih udaraca na njen suverenitet, a pred kojim su ustuknuli Narodna Skupština, Vlada i Predsenik Republike Srpske  (što je urađeno za vreme sadašnje opozicije u Republici Srpskoj SDS-a i PDP-a).

Udar na Vojsku Republike Srpske, odnosno njeno ukidanje bio je jedan od najvažnijih ciljeva zapadnih zemalja koje su uz pomoć domaćih političara ostvarile svoj cilj. Prvenstveno zbog toga jer je Vojska Republike Srpske u to vreme bila veoma respektabilna vojna sila na ovim prostorima.

Da bi se vojska ukinula i odbrana Republike Srpske prepustila Sarajevu, Vlada Republike Srpske je pokrenula inicijativu za izmenu Ustava Republike Srpske u skladu sa zaključcima Narodne skupštine, zaključcima Vlade i u vezi s Odlukom Narodne skupštine, a kojima je data saglasnost za prenos nadležnosti u oblasti odbrane s Republike Srpske na Sarajevo.

Kako se desilo – Republika Srpska na svoju štetu promenila sopstveni Ustav 

Poslanici u parlamentu Republike Srpske su usvojili Ustavni zakon za primenu amandmana na ustav Republike Srpske kojim se nadležnosti u području obrane Republike Srpske prenose na Sarajevo, čime je od 1. januara 2006. godine prestao da bude na snazi Zakon o vojsci Republike Srpske, a kojim su se zakonom Ministarstvo obrane i Vojska Republike Srpske trajno ukinuli, a naoružanje i tehnika u najvećem delu uništili ili prodani pod sumnjivim okolnostima trećim zemljama. Poslanici koji su glasali za ovaj zakon su: Arsenović Đojo, Berić Dušan, Bojić Borislav, Vasić Dragomir. Gligić Vojislav, Dunjić Slavko, Ećim-Zlojutro Vesna, Zejak Vojin, Kalinić Dragan, Košarac Mirjana, Kovačević Vlado, Marić Lazo, Ninković Milan, Planinčević Nade, Prtilo Slobodan, Petrović Obren, Pejaković Mirko, Pivašević Stanko, Sekulić Jelica, Stanić Milenko, Stojičić Dušan, Stojanović Branislav, Tupajić Milan, Tomaš Dragana, Umićević Momir, Cvijetić Desanka, Antešević Milenko, Đerić Zoran, Ivanić Mladen, Mirković Savo, Sakan Velimir, Savić Ranko, Smiljanić Ranko, Poljašević Veselin iTrifković Nevenka.  

Navodni razlog za usvajanje ustavnog zakona je bila nazovi „obrambena reforma“ – odnosno, izdaja Republike Srpske, a u sklopu koje je ugašena vojka Republike Srpske, a potom sramno formirano zajedničko ministarstvo obrane i vojska državne zajednice BiH sa sedištem u Sarajevu.

Takozvana komisija za reformu odbrane - IZVJEŠTAJ

Prema usvojenim amandmanima na Ustav  Republike Srpske, Republika Srpska je izgubila fundamentalna obilježja i ovlaštenja Republike, da uređuje i osigurava poslove iz područja sopstvene obrane.

Poslanici parlamenta Republike Srpske tada su usvojili Zakon o prestanku važenja zakona o obrani i vojsci Republike Srpske, a parlament Republike Srpske tada je ovlastio premijera Peru Bukejlovića da potpiše sramni Sporazum o prenosu nadležnosti odbrane sa Republike Srpske na Sarajevo.

Važno je napomenuti da je i novi Zakon o odbrani BiH, sa članom 84. o aktivnostima za pridruživanje NATO-u, donet u razmaku od mesec dana sa Zakonom o prestanku važenja zakona o Vojsci Republike Srpske (o ukidanju VRS), a koji je potpisao tadašnji predsednik Republike Srpske Dragan Čavić, a Parlament Republike Srpske izglasao. Da još bude ironičnije počeo je da se primenjuje ekspresno, i to samo četiri dana posle glasanja, a zakonska procedura je osam dana. (odmah se zakon može primenjivati samo u vanrednim situacijama), pa je i ovo izgleda bila "vanredna situacija". Postoje pouzdane informacije da je tadašnji predsednik Republike Srpske, Dragan čavić, lično, u dva sata posle ponoći, skinuo table sa Ministarstva odbrane Republike Srpske na kojima je pisalo „Ministarstvo odbrane Republike Srpske“.

Zakon o prestanku važenja zakona o Vojsci Republike Srpske  - slika 2



Na ovu temu razgovarali smo sa vojno-političkim analitičarem, pukovnikom Gostimirom Popovićem:


 pukovnik Gostimir Popović

- Kada govorimo o destabilizaciji Republike Srpske, imamo mnogo primera gde su raznoraznim aktivnostima ukidane nadležnosti i koje aktivnosti nisu čak usklađene sa Dejtonsko-pariskim mirovnim ugovorom. U delu Ustava jasno je pisalo da oružane snage drugog entiteta nikada neće preći granicu bez saglasnosti vlade tog entiteta. Neko je u tome video opasnost, da ne mogu da kontrolišu Republiku Srpsku, te je vršen pritisak da se napravi zajednička institucija kakva danas postoji. Tu je javnosti, tako to fino podvaljeno, da će to kao manje da košta i da će to biti efikasnije, a sigurno nije. Dakle, mala i efikasna Vojska Republike Srpske je bila i jeftinija i efikasnija, nego što je ova sada. To je zasmetalo stranim predstavnicima, te su izvršili pritisak na domaće političare, te sada imamo to što imamo. Deset godina od otimanja i predavanja Republike Srpske bih posmatrao kao jednu tužnu godišnjicu, jer teško da možemo da vratimo bilo šta.

Danas čujemo političare u Republici Srpskoj, kako opoziciju, tako i poziciju, kako optužuju jedni druge za predaju nadležnosti Republike Srpske. Međutim, znamo da su i jedni i drugi podjednako krivi za to, a za šta optužuju druge.  

- I jedni i drugi su napravili velike greške, i svesni su toga ovi drugi, da imaju grešaka i obrnuto. Naravno, oni prebacuju loptice u tom optuživanju, a narod naravno to ne pamti, a stručnih instituta za to nemamo da bi to predočili. Njihovo prepucavanje ne služi ničemu, jer su i jedni i drugi odgovorni za ova dva krupna događaja, a po meni ih ima nekoliko desetina.    







OSNIVANjE I RATNI PUT VRS

Predsedništvo SFRJ, 8. maja 1992. godine, donosi odluku sa se preostali delovi JNA povuku sa prostora bivše BiH do 19. maja, iako je ranije dogovoreno da ostanu i narednih pet godina - do 1997. godine i da jednako štite sva tri naroda dok se ne donesu politička rešenja. Nakon otcepljenja Slovenije, Hrvatske i Makedonije, muslimankso-hrvatsko rukovodstvo u bivšoj BiH je odustalo od traženja mirnog rešenja za život u zajedničkoj državi i odlučilo se, suprotno volji srpskog naroda, za nezavisnost po svaku cenu. Imajući u vidu sva ova zbivanja, a sa ciljem da se zaštiti srpski narod na prostorima biše BiH, Narodna Skupština Srpske Republike BiH, 12. maja 1992. godine donosi istorijsku i jedinu ispravnu odluku, o formiranju Vojske Republike Srpske. Kroz oružane snage VRS je prošlo oko 210.000 boraca, a živote za Republiku Srpsku je dalo 23.184 borca. 




VRS  je bila treća po redu formirana vojska na prostoru bivše BiH. Vojska Republike Srpske se je morala preko noći formirati. Do kraja avgusta 1992. godine VRS je narasla u respektabilnu vojnu silu, organizovanu u sedam korpusa, 81 jedinicu ranga brigada i 30 jedinica ranga puka. Ove jedinice su uspešno vodile borbe i operacije u kojima su borci VRS pokazali ogromnu hrabrost i požrtvovanje. Osamnaest brigada je odlikovano najvećim priznanjem koje jedinica može zaslužiti - Ordenom Nemanjića. Osnovni cilj je bio zaštita naroda Republike Srpske i njegove imovine.




Najznačajnije operacije Vojske Republike Srpske su bile: "Koridor 1992", "Prijedor 1992", "Podrinje 1993", "Lukavac 1993", "Protivudar na Bihać 1994", "Krivaja 1995", "Odbrana sarajevsko-romanijske oblasti 1995", "Odbrana zapadnih granica Republike Srpske 1995", te "Mitrovdanske ofanzive 1992. i 1994. godine"...




NASLEĐE

Opremu je VRS nasledila iz bivše JNA. Ukupno je tenkova bilo 1999. godine oko 300, od toga 73 komada M-84, 204 T-55 i manji broj T-34. Što se tiče drugih oklopnih vozila imala je 18 BMP M-80, 84 BTR M-60, 5 PT-76, 19 BTR-50, 23 BOV-VP. Artiljerija se sastojala od 1.522 jedinice, uključujući 95 raketnih bacača, a u vazduhoplovstvu je postojalo 22 aviona i 14 borbenih helikoptera. 

Većih nabavki vojne opreme i naoružanja nije bilo, uglavnom je nabavljana municija za lako naoružanje jedinica kopnene vojske.




VRS je zadržala klasičnu profesionalno-regrutnu kombinaciju ljudstva s malim brojem civila, koji su preimenovani u kategoriju "radnici u vojsci". Služenje vojnog roka je smanjivano s jednogodišnjeg do tromesečnog, a ubrzo potom je i ukinuta obaveza služenja vojnog roka.

U banjalučkom Centru vojnih škola obučavani su pripadnici kopnene vojske za niže oficirske i podoficirske dužnosti, a više obrazovanje i obuku sticali su u vojnim školama i akademijama SR Jugoslavije.

Sistem činova nasleđen je iz JNA, od vojničkih činova (razvodnik, desetar i mlađi vodnik), preko podoficira (od vodnika do zastavnika prve klase) i oficira (od potporučnika do pukovnika), do generala...


PRE I POSLE KRAJA

Pred sam kraj postojanja VRS je učestvovala u nekoliko mirovnih misija, od kojih je ona u Eritreji visoko ocenjena u UN kao uspešna. VRS nije imala prilika da se učlanjuje u međunarodne asocijacije, ali je na visokom nivou učestvovala u primeni Bečkog ugovora o gradnji poverenja i stabilizacije u BIH i ugovora iz Firence o subregionalnoj kontroli naoružanja.

Prema Dejtonskom sporazumu VRS je imala pravo samo na 137 tenka, 113 oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije i 500 komada artiljerijskih oružja, te se je ostatak naoružanja morao "uništiti".

Danas, od onoga što je ostalo od VRS u sastavu Oružanih snaga BiH je Treći pešadijski puk (Republika Srpska). Aktivnost ove jedinice svedena je na upravljanje muzejom puka; kontrolu finansijskog fonda; pripremu, istraživanje i negovanje istorije puka; objavljuje biltene; čuva kulturno-istorijsko nasleđe puka; daje uputstva o održavanju posebnih svečanosti, običajima, odeći i ponašanju puka, te vodi oficirske, podoficirske i vojničke klubove. Po Zakonu o odbrani BiH, komandant puka ima isključivo počasni položaj i nema operativna niti administrativna ovlaštenja.

UKIDANjE VRS I PRIBLIŽAVNjE NATO-u (hronologija događaja)

Vojska Republike Srpske koja je izvojevala u ratu odbranu Republike Srpske i osigurala da Republika Srpska postoji ovakva kakva je danas,zvanično je ukinuta 1. januara 2006. godine. Ukidanje Vojske Republike Srpske je izvršeno pod velikim međunarodnim pritiskom zapadnih sila u cilju slamanja vojne sile Republike Srpske, jedine im prepreke, a sve radi toga da bi NATO-o imao faktičku kontrolu nad ovim prostorom i da bi mogao nesmetano da vrši svoje geopolitičko-ofanzivne radnje na ovim prostorima.

Vojska Republike Srpske je ukinuta i "zahvaljujući" njenim političarima, kao što je ukinuto i još mnogo drugih ovlaštenja Republike Srpske do danas, a koja su preneta na nivo BiH. Dužnost političara Republike Srpske je da čuvaju ovlaštenja Republike Srpske data Dejtonskim mirovnim ugovorom.


Ratna organizacija VRS

Predsednik Republike Srpske
Glavni štab (Generalštab) Vojske Republike Srpske

Korpusi Vojske Republike Srpske:

1. krajiški korpus – Banja Luka
2. krajiški korpus – Drvar
Istočno-bosanski korpus – Bijeljina
Sarajevsko-romanijski korpus – Pale, Srpsko Sarajevo
Drinski korpus – Vlasenica
Hercegovački korpus – Bileća


Brigade VRS


Igmanska brigada
Ilidžanska brigada
31. brdsko jurišna brigada
1. oklopna brigada
2. oklopna brigada
15. mehanizovana brigada
1. romanijska motorizovana brigada
2. romanijska motorizovana brigada
16. krajiška motorizovana brigada
7. motorizovana brigada
27. motorizovana brigada
43. motorizovana brigada
304. brigada
311. pešadijska brigada
715. brigada
5. kozarska laka pešadijska brigada
22. laka pešadijska brigada
6. sanska laka pešadijska brigada
11. dubička laka pešadijska brigada
11. mrkonjićka laka pešadijska brigada
1. banjalučka laka pešadijska brigada
2. banjalučka laka pešadijska brigada
3. banjalučka laka pešadijska brigada
4. banjalučka laka pešadijska brigada
1. čelinačka laka pešadijska brigada
1. laktaška laka pešadijska brigada
1. srbačka laka pešadijska brigada
1. šipovska laka pešadijska brigada
19. donjevakufska laka pešadijska brigada
1. gradiška laka pešadijska brigada
1. novigradska laka pešadijska brigada
1. prnjavorska laka pešadijska brigada
1. kotorvaroška laka pešadijska brigada
1. kneževska laka pešadijska brigada
2. krajiška laka pešadijska brigada
1. ozrenska laka pešadijska brigada – Petrovo Selo
2. ozrenska laka pešadijska brigada – Tumare
3. ozrenska laka pešadijska brigada – Jablanica
4. ozrenska laka pešadijska brigada – Vozuća
1. trebiška laka pešadijska brigada
1. osinjska laka pešadijska brigada
1. krnjinska laka pešadijska brigada
1. vučjačka laka pešadijska brigada
1. teslićka laka pešadijska brigada
1. dobojska laka pešadijska brigada
1. zvornička pešadijska brigada
1. vlasenička laka pešadijska brigada
Prva birčanska laka pješadijska brigada
1. milićka laka pešadijska brigada
1. bratunačka laka pešadijska brigada
1. podrinjska laka pešadijska brigada
5. podrinjska laka pešadijska brigada
15. hercegovačka pješadijska brigada-Bileća
2. laka hercegovačka brigada – Borci
1. majevička brigada
2. majevička brigada
3. majevička brigada
1. semberska brigada
2. semberska brigada
3. semberska brigada
Prva bijeljinska laka pješadijska brigada Garda „Panteri“
Prva posavska brigada Vojske Republike Srpske
Pukovi VRS
67. puk veze Glavnog Štaba VRS
65. zaštitni puk Glavnog Štaba VRS
3. mješoviti artiljerijski puk
Jedinice VRS
Srpska garda Ilidža
Garda Panteri
Samostalna muslimanska jedinica Meša Selimović



Slava poginulim borcima Vojske Republike Srpske!


priredio Vanja Savićević,



POVEZANO:

OPERACIJA KORIDOR - Bitka za put života, I deo

OPERACIJA KORIDOR - Bitka za put života, II deo

Godišnjica NATO agresije na Republiku Srpsku

Ukidanje Vojske Republike Srpske i ulazak u NATO

Vratiti Vojsku Republike Srpske i služenje vojnog roka

Tad nisu krili da je sila namerna: NATO bombardovao Republiku Srpsku pre 19 godina

Činjenice kako srpski političari uvaljuju Republiku Srpsku u NATO

Strateški cilj Republike Srpske članstvo u NATO - republički organi ćute

Nastavak na Vostok.rs...