Izvor: Blic, 15.Nov.2008, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deset glavnih izazova predsednika SAD

Barak Obama, koji će u Belu kuću ući 20. januara 2009. godine, suočiće se sa velikim brojem važnih pitanja spoljne politike. BBC je izdvojio deset ključnih izazova koji će se naći pred novim predsednikom Amerike i načine na koje će ih možda rešiti.

1. Uloga SAD u svetu

Izvesno je da američki glasači, koji su izabrali Obamu, očekuju značajne promene u spoljnoj politici svoje zemlje, u odnosu na onu koju je sprovodio Džordž Buš. Ova promena mogla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi doneti prebacivanje sa unilateralizma na multilateralizam, ali i manje priče o SAD kao o jedinoj svetskoj supersili. Sukobi bi mogli ustupiti pred širom upotrebom diplomatije.

Ipak, američki predsednici su često, bez obzira na očekivanja, ulazili ili bivali uvučeni u sukobe, tako da niko ne bi trebalo da očekuje da neće biti sukoba tokom Obaminog mandata. Na njegov ulazak u Belu kuću već čekaju dva aktuelna sukoba, a kako će njegovo predsedništvo biti zapamćeno, zavisi o tome kako će ih rešiti.

2. Irak

Obama je najavio da će svojim komandantima u Iraku narediti da svoje misije orijentišu ka "uspešnom završetku rata".

"To treba da se uradi s odgovornošću", rekao je Obama.

Predsednik SAD je ovo definisao kao "davanje vremena iračkoj vladi da ojača sopstvene vojne snage" i namerava da postepeno povuče većinu američkih trupa u roku od 16 meseci od njegove inauguracije, odnosno do juna 2010. godine, naveo je BBC.

Ovo bi mogao da bude veliki politički plus za Obamu. Ipak, izvestan broj vojnih snaga SAD ostao bi u Iraku da sprovodi operacije protiv terorističke organizacije Al Kaide, tako da potpuno povlačenje trupa nije uopšte predviđeno.

3. Avganistan

Ovo je možda najveći izazov za Obamu. Ako se sukobi u Iraku smanjuju, može se slobodno reći da su se u Avganistanu "razmahali". Obama je obećao da će se "fokusirati na Avganistan". On je rekao da će u ovu zemlju poslati još dve brigade. Obama je takođe obećao da će napadati vođe Al Kaide, a posebno Osamu Bin Ladena, "gde god da su", a čini se i bez obzira na to da li se Pakistan slaže sa tim ili ne, piše BBC.

Planirano sređivanje situacije u Avganistanu znači da će Obama raditi na poboljšanju funkcionalnosti vlade ove zemlje, razvijati efikasniju politiku sa Pakistanom, čija je stabilnost i sama veliki problem, i boriti se protiv talibana i Al Kaide čije su snage smeštene u pograničnim regionima Pakistana.



4. Rat protiv terorizma

Čuvena stavka Bušove politike mogla bi imati manjeg značaja tokom Obaminog mandata. Novi predsednik Amerike želi da vrati spoljnu politiku svoje zemlje tradicionalnim vrednostima i da sarađuje sa umerenim političarima islamskog sveta kako bi se suprotstavio propagandi Al Kaide. Njegov stav ipak ne isključuje upotrebu sile.

"Neću oklevati da upotrebim vojne snage protiv terorista koji predstavljaju direktnu pretnju Americi", rekao je Obama.

Ovde postoje dve ključne stavke, zatvaranje zatvora Gvantanamo Bej i dodatne zabrane mučenja koje sprovode pripadnici CIA, ocenio je BBC. Ukoliko se - bolje rečeno kad se zatvori Gvantanamo Bej, Obama će morati da odluči šta da uradi sa najokorelijim od oko 255 zatvorenika koliko ih je tamo. Obama je nagovestio da će na njima primeniti uobičajen američki pravni sistem, ali neki dokazi koje pružaju vojne komisije, dobijeni iznudom ili još gorim sredstvima, bili bi zabranjeni od strane američkih sudova.

Pravni tim predsednika SAD radi na ideji o hibridnom sistemu, u okviru kojeg bi zatvorenicima bilo suđeno u Americi, pred mešanim, civilno-vojnim sudovima. O ovome još nije doneta odluka.

5. Iran

Ovo bi moglo da bude jedna veoma kritična situacija. Mnogo toga zavisi o postupcima iranske vlade. Ukoliko Iran nastavi sa pravljenjem naoružanja sa malim količinama uranijuma, moglo bi se dogoditi da Obamina administracija jednostavno nastavi sa politikom sankcija, ili da je čak produži i proširi.

Obogaćivanje oružja uranijumom moglo bi dati signal Izraelu da potegne vojne akcije protiv iranskih nuklearnih postrojenja. Posledice ovakvih događaja mogu biti nesagledive.

Obama je rekao da će sa Iranom pregovarati "bez postavljanja uslova", ali ne znači da će se prvi razgovori obaviti na predsedničkom nivou. Trenutna vlada Irana nevoljna je da obustavi obogaćivanje naoružanja uranijumom, tako da bi bilo kakav sporazum mogao da uključi pravo Irana na izvesni stepen obogaćivanja, iako pod striktnom kontrolom.

6. Mirovni proces na Bliskom Istoku

Buš se nadao da će Izraelci i Palestinci sklopiti sporazum do kraja godine, ali sada to izgleda nemoguće, pa će tako Obama verovatno biti suočen i sa večnim pitanjem o stepenu umešanosti SAD u mirovni proces. Prva faza rešavanja ovog problema su svakako izbori u Izraelu, zakazani za 10. februar naredne godine, nakon kojih će biti jasno da li u ovoj zemlji postoji vlada spremna na kompromise.

Osim Izraela i Palestine, tu je i ono što je Ričard Holbruk, potencijalni državni sekretar SAD, nazvao "kriznim lukom", koji se proteže od Turske do Pakistana. Ovo uključuje i Siriju, čija pomoć će biti neophodna za stabilizaciju situacije u Iraku.

7. Rusija

Nedavni događaji u Gruziji stvorili su takvu krizu u odnosima Rusije i zapada, kakva nije viđena još od Hladnog rata.

Ovo je dalo maha zabrinutosti mnogih država i postavlja se pitanje kakva će biti politika nove američke administracije prema Rusiji. SAD trebaju rusku pomoć u rešavanju i drugih problema, kao što su to Irak i Darfur, naveo je BBC.

Prva stavka je koliko se može dopustiti Gruziji – i Ukrajini – da napreduju prema članstvu u NATO, koje im je principijelno obećano.

Ministri NATO diskutovaće o ovom pitanju u decembru, a "iza zavese" reč će imati i Obamin tim. Iako Bušova administracija tvrdi da je Gruzija od članstva "udaljena kilometrima", postoje mogućnosti napretka uz Rusiju.

Tu je i pitanje američkog antiraketnog štita koji bi trebalo da bude postavljen u Poljskoj i Češkoj Republici, što Rusija osporava.

Kako će Obama sarađivati sa Rusijom videće se po načinu rešavanja pitanja nuklearnog oružja. Ključna stavka je da li će SAD i Rusija pregovarati o daljem smanjenju atomskog naoružanja.

Na širem planu, Obama je prošle godine prihvatio poziv četvorice bivših američkih diplomata da Amerika treba da cilja ka oslobođenju sveta od nuklearnog oružja.

8. Severna Koreja

Poslednji potezi Severne Koreje bili su pozitivni, piše BBC. Ova zemlja je prihvatila da se sprovedu mere kako bi se uverili da je nuklearni program obustavljen, u zamenu za uklanjanje svog imena sa američke liste država koje podržavaju teroriste. Ali izgleda da Severna Koreja namerava da sačuva nuklearno oružje koje navodno ima, pa će se tako pred Obamom naći pitanje može li njegova administracija ubediti vladu ove zemlje da odustane od tog.

9. Kina

Američki odnosi sa Kinom su veoma važni, otkako je Kina postala stalna članica Saveta bezbednosti UN i počela da širi svoju ekonomiju po svetu.

Kina nije problem za SAD, iako su budućnost Tajvana i Tibeta i dalje "trn u oku" Kine.

Tokom proteklih godina, kineska vlada je bila skoncentrisana na unutrašnji ekonomski razvoj i dokle god je to njen prioritet, odnosi sa SAD će biti stabilni, ocenio je BBC. Za sada nema naznaka da Barak Obama želi drugačije odnose sa ovom zemljom.

10. "Nova diplomatija": finansije, klimatske promene, energija

Obamu će tokom mandata zadesiti i ključna pitanja koja su deo takozvane nove diplomatije.

Trenutna finansijska kriza u svetu, u kojoj se i američki novac daje bankama na zajam, nateraće Obamu da se uvelike pozabavi ovim problemom.

On se takođe obavezao da će uraditi više po pitanjima globalnog zagrevanja i smanjenja emisije gasova za 80 odsto do 2050. godine. Ovo će biti jedna od najvećih stavki tokom njegovog predsedništva, nakon što istekne važnost Protokola iz Kjotoa 2012. godine.

Energije, a posebno zalihe nafte, još jedan su izazov za Obamu. On je obećao da Amerika u periodu od 10 godina više neće zavisiti od nafte sa Bliskog Istoka i iz Venecuele. Ipak, skoro svi američki predsednici, počevši od Džimija Kartera, govorili su da Amerika mora da koristi manje nafte, da bi potom otkrili kako je teško preduzeti mere u tom pravcu, naveo je BBC.

Odgovorima na ovih 10 ključnih problema, američka administracija na čelu sa Barakom Obamom pokazaće ujedno i kakva će biti nova uloga Amerike na međunarodnoj sceni.

Nastavak na Blic...