Izvor: Vostok.rs, 12.Feb.2012, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dešava se da zima bude hladna
12.02.2012. -
Za vikend se u evropskom delu Rusije pedviđa još jedan u nizu hladnih talasa – do minus 35 stepeni Celzijusa. Metereolozi prognoziraju još jedne u nizu rekorda temperature ispod nule. Evropa ne zaostaje – arktička hladnoća je došla do plaža španske Katalonije na zapadu i zakoračila je preko Bosfora na istoku. Dnevnici su se pretvorili u spisak vanrednih događaja: broj žrtava hladnoće je već premašio 400 ljudi, saobraćaj između gradova i zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << na kontinentu je prekinut, evropski energetski sistemi rade na ivici mogućnosti.
Sinoptici kažu da ne treba očekivati otopljenje narednih dana. Ne samo to, na evropski deo Rusije će se obrušiti već treći talas hladnoće zaredom. U noći između subote i nedelje temperatura je pala do -35 stepeni. To je skoro ispod 10 stepeni niže od februarske norme, rekao je za „Glas Rusije" zamenik direktora Ruskog hidrometereološkog centra Dmitrij Kiktjov:
Za januar je norma u Moskvi – minus 9,2 stepena, u februaru je nešto toplije i po pravilu, temperatura je malo iznad norme. Centralni region će u toku narednih dana doživeti ozbiljne temperaturne anomalije, temperatura je u proseku niža za 8 stepeni. Istovremeno, imam pred sobom prognozu za Rusiju i očigledan je kontrast. Na primer, na severu Sibira je neobično toplo, vrednosti uobičajena za ovo vreme uglavnom su veće za 14 stepeni.
To nije prva hladna zima u toku poslednjih godina, ističe stručnjak. Na primer, 2005-2006. godine situacija je bila slična. Pritom, ističe Dmitrij Kikjov, ljudi su već zaboravili da je zima na početku – do 19. januara bila abnormalno topla. Uzrok sadašnjih negativnih rekorda temperature je prekid takozvanog arktičkog kolebanja. Tako metereolozi nazivaju sezonske promene pritiska iznad Arktika. Zbog toga suv hladan vazduh dolazi u centralni Rusiju i u Evropu. Međutim, situacija treba da se promeni, prognozira stručnjak Svetske metereološke stanice Omar Badur:
Arktička kolebanja će početi da se vraća u normu u toku dve-tri nedelje. I možemo računati na to da će već sledeće nedelje hladnoća početi postepeno da popušta.
Dakle, zasad stanovnicima Centralne Rusije, Istočne i Zapadne Evrope preostaje da podnose ćudi prirode. U Veneciji su se prvi put od početka prošlog veka smrzli kanali zbog čega zamalo da bude otkazan poznati karneval. U Holandiji je led takođe okovao poznate kanale. Međutim, ispostavilo se da se Holanđani izuzetno raduju zbog toga što su dobili mogućnost da izvade sličuge s tavana. Poslednji put se to desilo pre 15 godina i od tada su Holanđani – domaćini prvog svetskog šampionata u trčanju na sličugama – svake godine tugovali zbog toga što tradicija ovog sporta odlazi u prošlost.
U drugim evropskim zemljama raspoloženja nisu tako optimistična. U Španiju su se posle dvonedeljnog predaha vratile obilne snežne padavine. Smetovi pokrivaju čak i poznate plaže u Kataloniji. Na severoistoku zemlje živa na termometru se spuštala ispod crte od minus 13 stepeni i to nije granica, prognoziraju metereolozi. U Bugarskoj je za tri dana bilo oboreno nekoliko negativnih temperaturnih rekorda. Vlasti pozivaju stanovništvo da bez potrebe ne izlazi napolje. U Hrvatskoj su zabeležene najniže temperature za poslednjih 50 godina. U Francuskoj je hladnoća okovala Senu i kanale Pariza. Na njih je čak spuštena jedna vrsta ledolomaca – modifikovane dereglije. Prema jugu zemlje mraz je uništio lokalnu koloniju flaminga – zbog naleta vetra nisu mogli da odlete i smrzli su se.
Skoro na celom kontinentu snežne padavine su izazvale prekide u kopnenom saobraćaju. Prekidi se očekuju i u energetskim mrežama. Već sad rade na ivici mogućnosti. U Francuskoj je oboren rekord potrošnje električne energije – preko 100 hiljada megavati. Takva opterećenja dovode do havarija u sistemima za grejanje. „Hladne" zgrade u Italiji i Francuskoj već se broje na hiljade. U ovoj situaciji su početkom nedelje počele da se pojavljuju vesti o nedovoljnosti isporuka ruskog gasa. Po prognozama, može ga biti dovoljno samo za sledećih 20 dana. U Nemačkoj je čak odlučeno da se dekonzerviraju takozvane hladne rezerve – atomske stanice zatvorene posle nesreće u japanskog AC „Fukušima". Međutim, u ruskoj kompaniji su objasnili da se ne radi o smanjenju količina isporuke gasa, već o nemogućnosti da se zadovolje svi zahtevim. Zamenik predstavnika upravnog odbora „Gasproma" Aleksandar Medvedev je izjavio da je „prve nedelje u februaru došlo do naglog porasta potražnje – 25% iznad postojećeg". Medvedev je istakao da je koncern spreman da obezbedi Evropi potrebnu količinu. Međutim, ovo ometaju „izvesne mere regulative" u EU:
Neki pokušavaju da nas liše dostupa saobraćajnim mogućnostima za isporuku gasa po našim ugovorima, koji su odavno zaključeni. Čini mi se da treba da se zamislimo šta ćemo s merama Trećeg energetskog paketa, koje mogu da spreče isporučioce – ne samo Rusiju, već i druge izvoznike –da ispune svoje vežeće ugovorne obaveze.
U toku svih prethodnih meseci Evropa se nije bavila rešavanjem problema Trećeg ekonomskog paketa. U današnjim uslovima njegove mane su postale očigledne i to ne samo stručnjacima. Pritom su se pokušaji Evropljana u smislu razvoja spot-tržišta osujećeni čim su mrazevi potrajali preko nedelju dana. Na tržištu jednostavno nema isporučioca koji bi mogao da zadovolji sve zahteve. Usled toga su tekuće kotacije porasle skoro do 530 dolara za hiljadu kubnih metara gasa. Zanimljivo je da je to iznad cene dugoročnih ugovora koje „Gasprom" zaključuje sa svojim partnerima u Evropi.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
