Izvor: Politika, 03.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Desant na Balbek
Nedoumice oko povoda za najdublji prodor izraelske armije u Liban u poslednjih dvanaest godina
Po isteku 48-časovnog prekida vatre, izraelska avijacija i vazdušno-desantne jedinice drsko su demonstrirale svoju ofanzivnu moć. U noći između utorka i srede, u desantu na grad Balbek, centar libanske severoistočne provincije, napadnuto je jedno od navodno glavnih uporišta Hezbolaha – tamošnja lokalna bolnica.
Tel Aviv je saopštio da je noćna akcija – najdublji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prodor na libansku teritoriju u poslednjih dvanaest godina, oko sto kilometara daleko od granice prema Izraelu – planirana i izvedena ne bi li se slomila zapovednička kičma Hezbolaha. Izraelska vojna komanda tvrdi da se u bolnici skrivao šeik Mohamed Jazbek, jedan od vođa Hezbolaha. Upravo takvo objašnjenje prihvatili su Izraelu naklonjeni kritičari, kao dokaz o suštini ratnih motiva. Konstatujući da su ovim napadom otupljeni, ako ne i pobijeni argumenti, prema kojima Izrael ne vodi rat zarad razbijanja vojnopolitičkih struktura fundamentalističkog Hezbolaha, već zarad zastrašivanja lokalnog stanovništva. Zaboravili su, međutim, da prime k znanju nova stradanja civilnog stanovništva – u desantu na Balbek, uz pale pripadnike paravojnih formacija te organizacije, poginulo je najmanje jedanaest civila, a više desetina je ranjeno.
Napad je otpočet noćnim bombardovanjem iz vazduha, tačno u deset sati i dvadeset minuta. Nekoliko eskadrila izraelskih aviona zasulo je grad bombama... U opštem metežu, gotovo neopaženo, iskrslo je nekoliko desetina borbenih helikoptera. Dva helikoptera, koja su transportovala izraelske komandose, spustila su se na krov bolnice Dar el Hikma, podignute uz finansijsku pomoć iz iranskog Fonda imam Homeini. Posle višečasovnih okršaja, komandosi su se povukli, odvodeći sa sobom pet zarobljenika.
Među zarobljenim pripadnicima Hezbolaha posebnu pažnju je privuklo ime Huseina Nasrulaha. Da li je reč o nekom bliskom rođaku šeika Hasana Nasrulaha, vođe Hezbolaha? Ili je, štaviše, reč o kapitalnoj grešci izraelskih obaveštajaca, o nasedanju na dezinformaciju, zbog koje su, zahvaljujući sličnosti prezimena, podstakli nepotrebnu akciju?
Nizu nedoumica i pitanja suprotstavljene su tri konstatacije zvaničnih izvora, koje takođe hrane sumnju da su sastavljene da bi podsticale spekulacije. Tako su izvori iz izraelske armije najpre podstakli spekulacije u libanskim medijima da je desant na Balbek izveden jer se pretpostavljalo da se onde, u pomenutoj gradskoj bolnici, skrivaju oteti izraelski vojnici. Njihovo kidnapovanje poslužilo je kao uvod u ratne operacije. Potom su izveštaji libanske štampe demantovani, a kao verodostojna "zamena" ponuđena je informacija da su komandosi bili u poteri za već pomenutim šeikom Mohamedom Jazbekom. Informativnoj zbrci doprineo je i šef izraelske armije Haluc, tvrdeći da za akciju nije bilo drugog povoda "osim da se pripadnicima Hezbolaha pokaže da se nigde ne mogu osećati sigurnim, čak ni u njihovim tajnim tvrđavama".
Uprkos cinizmu prvog vojnika Izraela, opis i obrazlaganje napada kao sredstvo zastrašivanja deluje verodostojnije od spekulacija o pokušaju hvatanja čelnika Hezbolaha. Pri tom ostaje da se konstatuje da za glavno, četvrto pitanje nema odgovora – kada će se, i kako, ovaj sukob okončati.
Grupa naučnih saradnika Fondacije Bruno Krajski u Beču, za koje se tvrdi da imaju bliske kontakte sa Hebrejskim kulturnim centrom u tom gradu, nedavno je objavila u nedeljniku "Profil" studiju o korenima najnovijeg sukoba na bliskom istoku. Pod komplikovanim naslovom "Zašto niko neće pobediti", autori su dodirnuli i pragmatičko-političku tezu nekadašnjeg austrijskog kancelara Bruna Krajskog, po kome ta fondacija nosi ime: "Svako razgraničenje, prekid vatre ili neprijateljstava neće doneti bliskom istoku više od prividnog mira. Dugotrajna rešenja bi morala da se orijentišu na činjenici da je Palestina zajednička postojbina Arapa i Izraelaca, a to podrazumeva povratak onih na zemlju sa koje su posle Drugog svetskog rata prognani."
--------------------------------------------------------------------------
Hamnei podržao Hezbolah
TEHERAN – Iranski vrhovni lider ajatolah Ali Hamnei podržao je juče libansku ekstremističku grupu Hezbolah, istakavši da će Iran stati uz Liban u borbi protiv Izraela. "Iran će stati uz sve ugnjetene nacije, naročito uz drage građane Libana i borce palestinske nacije", rekao je Hamnei, osuđujući "agresiju" i "zločinačka dela" SAD i Izraela protiv Libana, prenele su svetske agencije.
Prema Hamneiju, agresivno ponašanje SAD i Izraela oživeće duh otpora i vrednosti džihada (svetog rata) više nego ikad u islamskom svetu.
Iranski vrhovni lider pozvao je sve zemlje na Bliskom istoku da se ujedine protiv Izraela i dodao da su SAD i Velika Britanija saučesnici u izraelskim napadima na civilne mete u Libanu.
Hezbolah predstavlja sveti front islamskih nacija i svih zemalja u regionu i islamski Iran smatra da je njegova dužnost da stane uz Liban i Palestince, naglasio je Hamnei.
(Tanjug)
--------------------------------------------------------------------------
Još deset dana
JERUSALIM – Izraelska ofanziva u Libanu trajaće do kraja sledeće sedmice, izjavio je izraelski ministar pravde Haim Ramon. "Ofanziva koja je u toku u Libanu nastaviće se do kraja sledeće sedmice. Danas smo ušli u četvrtu sedmicu ofanzive i ja predlažem svima da pokažu odlučnost i strpljenje i dopuste armiji da završi svoj posao", rekao je Ramon. On je naglasio da "svi koji planiraju da ugroze suverenitet Izraela znaju da će cena koju će morati da plate biti izrazito visoka".
(Beta–AFP)
--------------------------------------------------------------------------
Najjači napad Hezbolaha
Hezbolah je na akciju u Balbeku uzvratio do sada najjačom paljbom raketa. Kako su javili izraelski elektronski mediji, ispaljeno je oko 160 raketa na gradove u severnom Izraelu. Izraelske spasilačke ekipe potvrdile su da je jedna osoba poginula, a sedmoro povređeno. Raketa, opisana kao "Hajbar 1", za koju Izraelci tvrde da je iranske proizvodnje, pala je prvi put duboko unutar Izraela, kod mesta Beit Šean, 70 km južno od libanske granice. Sirene su u sredu popodne zavijale u više izraelskih gradova: Nahariji, Tiberijusu, Haifi, Kirijat Šmoni...
L. V.
M. Kazimirović
[objavljeno: 03.08.2006.]
