Izvor: Politika, 26.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demontiranje Mušarafa
Uz dvotrećinsku većinu nove vlade, do juče svemoćni pakistanski predsednik u najboljem slučaju može da zadrži samo ceremonijalna ovlašćenja
ANALIZA VESTI
Novi pakistanski premijer Jusaf Raza Gilani još nije imenovao ministre, ali je već jasno da će četvoročlana koalicija, koja je formirana posle februarskih izbora, dati jednu od najmoćnijih civilnih vlada u istoriji Pakistana. Njen put je, po svemu sudeći, već trasiran prvim premijerovim potezima i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u osnovi podrazumeva demontiranje osmogodišnjeg legata vojne vladavine predsednika Perveza Mušarafa.
Među prvim odlukama je ukidanje kućnog pritvora za smenjenog predsednika Vrhovnog suda zemlje Muhameda Čaudurija, koga je, sa još oko 60 sudija raznih nivoa, Mušaraf sklonio, strahujući da će osporiti legalnost njegovog izbora na predsednički položaj u tadašnjem sazivu parlamenta i u pokrajinskim skupštinama, zbog toga što se kandidovao u generalskoj uniformi, kao glavni zapovednik oružanih snaga zemlje.
Pošto nova vlada u parlamentu formiranom posle februarskih izbora ima dvotrećinsku većinu, maksimum čemu može da se nada do juče svemoćni predsednik jeste da mu ostanu samo ceremonijalne funkcije. Ali, sudeći po izjavama pobednika izbornog nadmetanja koje objavljuje glavni pakistanski dnevnik na engleskom „Don”, savet mu je da se i politički penzioniše, pošto se krajem prošle godine već rastao i sa generalskom uniformom.
Posleizborni razvoj događaja pokazuje inače da su izbori uveliko doprineli zaokretu i stabilizaciji političkih prilika u ovoj muslimanskoj zemlji od 160 miliona stanovnika, u prvom susedstvu velike krize (one u Avganistanu). U Pakistanu, doduše, još nisu prestali teroristički napadi radikalnih islamista, ali nema više strahovanja od radikalizacije cele zemlje, niti se više pominje onaj najgori scenario – da se ekstremisti dokopaju pakistanskog nuklearnog oružja.
Novu vladajuću koaliciju predvode dve najveće stranke, koje su, tokom devedesetih, bile ljuti rivali, smenjujući se na vlasti i međusobno se optužujući. Posle traumatičnog atentata na Benazir Buto, krajem decembra, na vrhuncu predizborne kampanje, dve najuticajnije ličnosti u zemlji postale su udovac ubijene liderke Pakistanske narodne partije (PPP) Asif Ali Zardari i Navaz Šarif, vođa Muslimanske lige. Šarif je, inače, bio na mestu premijera kada ga je Mušaraf svrgao u beskrvnom puču 1999. i proterao iz zemlje.
Zajednički želja za namirivanjem političkih računa prema lideru vojnog režima glavni je interesni lepak koji je spojio PPP i Muslimansku ligu, a u njihov savez primljene su još dve manje partije, kako bi se obezbedila dvotrećinska većina za ustavne promene i eventualni opoziv predsednika.
Novi premijer, 55-godišnji lojalni saradnik Benazir Buto, po obrazovanju novinar, svojevremeno je predsedavao parlamentu, i potom četiri i po godine proveo u zatvoru zbog optužbi da je taj položaj zloupotrebio zapošljavajući previše ljudi, premda mu kazna nije sudski overena. U Islamabadu se spekuliše da on u stvari samo čuva stolicu za Zardarija, koji pre toga, po pakistanskom ustavu, mora da u nekoj od izbornih jedinica bude izabran za poslanika. Zardari je, takođe zbog optužbi za korupciju, iza rešetaka proveo čak 11 godina.
Političku sudbinu Mušarafa s pažnjom će pre svega pratiti Amerika, koja je u njemu dosad imala glavnog, premda ne naročito efektivnog, saveznika u „ratu protiv terora”, zbog čega je tokom prošle godine čak posredovala u dogovoru o (posleizbornoj) podeli vlasti između njega i Benazir Buto.
Upadljivo je zato bilo prisustvo američke delegacije na visokom nivou – Džona Negropontea, zamenika državnog sekretara, i Ričarda Baučera, pomoćnika za južnu Aziju – u Islamabadu tokom prvog zasedanja novog parlamenta i izbora novog premijera. Oni su razgovarali sa novim liderima, ali i sa Mušarafom. Kako juče piše „Don”, i Zardari i Šarif su odbili da Vašingtonu pruže garancije o opstanku Mušarafa, obrazlažući da sva pitanja, uključujući i problem „rata protiv terora”, od sada moraju da budu razmatrana u parlamentu.
Oba lidera su pre toga nagovestila spremnost da razgovaraju sa „nekim militantnim grupama”, što samo po sebi podrazumeva napuštanje Mušarafove politike isključio vojnog obračunavanja sa njima.
Prema oceni urednika „Dona” Zafara Abasa, poseta zvaničnika iz Vašingtona je „pogrešno tempirana”, jer ostavlja utisak kako Amerikanci žele da diktiraju i novom političkom vođstvu u zemlji.
Ono što je dodatni loš signal za Mušarafa jeste i najava da će se zatražiti da ubistvo Benazir Buto istraže Ujedinjene nacije, što je, inače, stari zahtev PPP-a koji je Mušaraf glatko odbio, poveravajući istragu britanskom Skotland jardu.
Milan Mišić
[objavljeno: 27/03/2008]
