Izvor: Politika, 18.Maj.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demografski međaš Amerike
Dalekosežni značaj vesti da je prvi put u SAD rođeno više beba pripadnika manjina nego većinskog belog stanovništva
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Amerika je dobila prvi dokaz novih dimenzija svoje „multikulturalnosti”: Biro za popis je upravo saopštio da je u 2011, prvi put otkako je počelo veliko doseljavanje evropskih kolonizatora u Novi svet, ovde rođeno više beba pripadnika manjinskih zajednica nego bele većine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Time se prošlo pored već dugo najavljivanog demografskog međaša. Među Amerikancima mlađim od godinu dana (a svi koji se ovde rode, bez obzira na legalni status roditelja, automatski postaju državljani SAD), sada je 50,4 odsto iz redova Hispanosa (Latinosi), Afroamerikanaca i Azijata. „Sastav stanovništva se menja bukvalno pred našim očima”, ocenio je ovo u „Vašington postu” Kenet Džonson, sociolog sa Univerziteta Nju Hempšir. „Ovo je prva prekretnica”.
Manjine su danas 36,6 odsto američke populacije, a demografske projekcije najavljuju da će većina postati već 2040.
To međutim već jesu u nekoliko država: u Kaliforniji, Nju Meksiku, Teksasu i na Havajima. Manjinsku većinu ima i Distrikt Kolumbije, kako glasi administrativno ime glavnog grada, Vašingtona, koji ima status distrikta.
Od ukupno 3.143 američka administrativna okruga, manjine su većina u svakom devetom. Najmnogobrojnija manjina su Hispanosi kojih je 2011. bilo 52 miliona (16,7 odsto), zatim Afroamerikanci (43,9 miliona ili 12,3 odsto), a na trećem mestu su Azijati (18,2 miliona ili 4,8 odsto).
Najnoviji izveštaj Biroa za popis iznosi i druge zanimljive detalje iz bogatog demografskog mozaika zemlje koja jedina među velikim industrijskim demokratijama zadržava demokratsku vitalnost, što je njena velika komparativna prednost.
Belci su, na primer, najstarija grupa, njihov prosek godina je 42.
Hispanosi sa prosekom od 28, kao i crnci i Azijati sa 30, mnogo su mlađi i ne treba posebno objašnjavati da su zbog toga u punoj reproduktivnoj snazi, odnosno u plodnom ciklusu života.
Demografski priraštaj među manjinama je međutim različit. Stopa nataliteta kod Latinosa je 2,5 odsto, kod Azijata dva, a kod crnaca samo jedan odsto, dakle ispod nivoa proste reprodukcije.
Zbog toga neki eksperti dovode u sumnju pomenutu projekciju o 2040. kao demografskoj prekretnici, jer se sa „amerikanizacijom” među manjinama smanjuje i broj beba.
U svakom slučaju, pozornica za veliku promenu je spremna, što je povod kako za stručne, tako i za političke polemike o tome šta ona sve donosi.
Najnoviji izveštaj o menjajućoj demografskoj slici zemlje stigao je usred izborne kampanje u kojoj se očekuje da bi pobednika u predsedničkoj trci mogao da odluči ishod glasanja u samo nekoliko država sa velikom populacijom Latinosa, koji su pre četiri godine znatno doprineli trijumfu Baraka Obame.
Njegov ovogodišnji protivnik Mit Romni mogao bi da zažali zbog svog tvrdog antiimigranskog stava, čime se udvara svojoj bazi, ali ignoriše novu izbornu demografiju.
Obamina vlada je pred Vrhovnim sudom osporila izuzetno oštar antiimigrantski zakon usvojen u Arizoni, koji omogućava legitimisanje i brzo proterivanje svakog „nedokumentovanog” imigranta, a slični zakoni najavljeni su u još nekoliko pograničnih država.
Procena je da u SAD danas živi oko 12 miliona „ilegalaca”.
Na dnevnom redu je zatim i istorijsko nasleđe rasne diskriminacije, koje se ogleda u činjenici da je postotak siromašnih oko tri puta veći kod Afroamerikanaca i Hispanosa nego kod belaca. „Ovo je najveći američki izazov”, smatra Stiv Mardok, sociolog i bivši šef Biroa za popis, koji ovako komentariše staru istini da na mladima svet ostaje:
„Mi treba da obezbedimo da svi Amerikanci imaju obrazovanje i znanje neophodno da budu konkurentni, ne samo za sopstveno dobro, nego i za dobro nacije u celini.”
M. Mišić
objavljeno: 19.05.2012.
.jpg)
