Izvor: Studio B, 10.Maj.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Delegacija Srbije u komemorativnom defileu
U Memorijalnom centru nekadašnjeg koncentracionog logora Mauthauzen danas je održana komemoracija povodom 70-te godišnjice oslobađanja ovog, jednog od najvećih logora Trećeg rajha.
U Memorijalnom centru nekadašnjeg koncentracionog logora Mauthauzen danas je održana komemoracija povodom 70-te godišnjice oslobađanja ovog, jednog od najvećih logora Trećeg rajha.
Komemoraciji je prisustvovao državni vrh Austrije, na čelu sa predsednikom Hajncom Fišerom, predsednicom >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << parlamenta Doris Bures i kancelarom Vernerom Fajmanom.
Venac na spomenik žrtvama sa prostora bivše Jugoslavije položili su ambasador Srbije u Austriji Pero Janković, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Milan Popović, kao i preživeli logoraši Dušan Stojilković i Nikola Jovanović, uz prisustvo studenata Kriminalističko policijske akademije iz Beograda i Banja luke, kadeta Vojne akademije iz Beograda, predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova, odbrane i Vojske Srbije, te srpske dijaspore.
Potom je delegacija Srbije učestvovala u tradicionalnom komemorativnom defileu do nekadašnjeg mesta za apel zatočenika, gde su polagani venci ispred sarkofaga uz pratnju horova iz Austrije, Italije, Nemačke, Rusije, Češke i Francuske, kao i vojnih orkestara.
Austrijski kancelar Verner Fajman poručio je, povodom svečanosti, da ova komemoracija seća na oslobađanje jednog od najgorih i najvećih koncentracionih logora Trećeg rajha.
„Ovo mesto usred Austrije nas podseća na jedno od najstrašnijih poglavlja naše istorije i pouka je koju moramo povući, a to je da nikada ne smemo zaboraviti, i da moramo čuvati vrednosti kao što su tolerancija, demokratija, solidarnost i sloboda od nasilja", naglasio je on.
Prema njegovim rečima, Mauthauzen je najvažnije mesto sećanja na žrtve nacističke diktature i dodao da je opstajanje memorijalnog centra važno pre svega za mlađe generacije.
I vicekancelar Rajnhold Miterlener poručio je da se iz prošlosti moraju povući prave pouke i da je sećanje na strahote Mauthauzena poruka da građani u budućnosti treba da pokažu hrabrost.
"Bez upozoravajućeg sećanja ne može biti ispravnih pouka za budućnost", naglasio je on.
Prema njegovim rečima, treba ostati obazriv i suprotstaviti se svim počecima ponavljanja prošlosti, kao i sejanju mržnje.
S tim u vezi Miterlener je izrazio zabrinutost što je širom Evrope ponovo zapažen rast antisemitskih i rasističkih napada, čemu treba odlučno da se suprostavimo zalaganjem za demokratiju, toleranciju i ljudska prava.
„U doba u kojem netolerancija i diskriminacija, kako u Austriji, tako i svetu i dalje bivaju aktuelne teme važno je imati u vidu šta su pre 70 godina izazvali upravo takvi stavovi - uništenje milione ljudskih života, kao i neljudski tretman prema osobama", naglasio je predsednik Komiteta Mauthauzen Austrije Vili Mernji.
Komemoraciji u Memorijalnom centru bivšeg koncetracionog logora Mauthauzen, koju je austrijska državna televizija (ORF) u celosti prenosila uživo, prisustvovalo je, prema zvaničnim podacima, više od 22.000 ljudi - preživelih logoraša, kao i brojnih predstavnika iz Austrije i inostranstva.
Vence na glavni spomenik, ispred sarkofaga na nekadašnjem mestu za apel, položili su diplomatski predstavnici svih zemalja bivše Jugoslavije, a u ime predsednika Republike Srbije to je učinio ambasador Janković.
Od 2006. se komemoracije povodom oslobađanja logora posvećuju specijalnim temama. Ove godine komemoracija je bila u znaku kamenoloma i prisilnog rada.
Od 1939. je hiljade zatočenika bilo prisiljeno da radi u kamenolomu oko Mauthauzena i Guzena pod najtežim uslovima po 11 sati na dan.
Prihodi od kamenoloma išle su direktno u kasu nacističkog preduzeća "Deutsćen Erd- und Steinwerke GmbH (DEST)" kao i S S-a.
Mauthauzen je bio najveći nacistički koncentracioni logor na teritoriji današnje Austrije i klasifikovan je kao logor nivoa „3". Cilj je bio uništavanje kroz rad.
Pre smrti nacističke vlasti želele su da zatočenike maksimalno iskoriste kao radnu snagu.
Zatočenici su morali tokom čitavog dana da nose kamenje težine od 50 kilograma preko takozvane „stepenice smrti".
Od 1943.su radovi u kamenolomu smanjeni i zatočenici su iznajmljivani vojnoj industriji.
U koncentracionom logoru Mauthauzen je bilo zatvoreno oko 200.000 ljudi, od kojih gotovo polovina nije preživela tu "mašineriju smrti".
Već u aprilu 1938. godine, samo par dana nakon "Anšlusa" Austrije Trećem rajhu, S S započinje pregovore o preuzimanju terena u Mauthauzenu.
Prvi zatvorenici su u Mauthauzen dopremljeni 8. avgusta iz logora Dahau.
U Mauthauzenu i njegovih 40 sporednih logora, od 8. avgusta 1938. godine do 5. maja 1945, kada su logor oslobodili vojnici 3. Američke armije, bilo je zatočeno preko 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.
Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote tog koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora Trećeg rajha, a stepen tri je značio uništenje zatočenika.
Do 1943. Mauthauzen je bio logor za "uništavanje" u kojem su vladali teški uslovi zatočeništva.
Od 1941. je gasna komora bila deo "mašinerije smrti", a leševi su spaljivani u posebnim krematorijumima, nakon što su žrtvama oduzeti svi vrednosti predmeti, a tako i zlatni zubi.
Među zatočenicima je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje logora.
Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940. To su bila četvorica španskih interbrigadista koji su došli sa grupom od 40 boraca republikanske armije iz španskog građanskog rata.
Druga veća grupa iz Srbije upućena je u Mauthauzen oktobra 1942. godine, a poslednja je stigla početkom novembra 1944. godine.
Pored ta dva, bilo je još 18 transporta iz nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.
.jpg)
