Izvor: Večernje novosti, 24.Jan.2015, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deflacija preti da uruši sistem
BRISEL OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“ EVROPSKA centralna banka donela je istorijsku odluku da ubrizga svež novac kupovinom državnih obveznica na dugove i tako pokuša da doskoči deflaciji, koja preti evrozoni. Predsednik ECB Mario Dragi je poručio da će ova institucija svakoga meseca, počev od marta, pa sve do septembra 2016. godine, otkupljivati suverene dugove u visini od čak 60 milijardi evra, što ukupno iznosi više od hiljadu milijardi. ECB je istovremeno zadržala kamatne stope >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na, inače, najnižem nivou od svega 0,05 odsto. Ove stope, i pored jeftinih kredita, nisu do sada uspele da pokrenu evropsku privredu, pa se Dragi odlučio na potez koji su pre Evropljana već povukli Amerikanci, Englezi i Japanci. Cilj je da se podstaknu investicije i potrošnja, jer u protivnom evrozona sigurno klizi u deflaciju s posledicama koje kasnije ne bi mogle da se kontrolišu. U decembru, evrozona je već ušla u deflacioni tok što je, pre svega, uzrokovano padom cena nafte. Sa sličnom situacijom Japan se bori već dvadesetak godina. Deflacija je, inače, veoma opasan fenomen, neki smatraju, čak, opasniji i od inflacije. Tada se spiralno smanjuju cene, vrednosti i primanja, dok se ceo sistem ne uruši. Jedan od flagrantnih primera bila je velika svetska ekonomska kriza 1929. godine. Nameru ECB da otkupljuje državne obveznice, analitičari ocenjuju kao uvođenje "teške artiljerije" u obračun s krizom koja previše dugo traje. Neke od zemalja EU, naročito one u krizi, veoma povoljno su reagovale na ovu odluku. Žestoki protivnik je, međutim, Nemačka, koja strahuje da će se na ovaj način smanjiti reformski napori i budžetska disciplina država da bi povratile kompetitivnost. Berlin ne želi da plaća za druge, ali se Angela Merkel, ipak, na kraju, za sada, nevoljno priklonila odluci velike većine, da ne bi dalje podrivala evropsko jedinstvo. U situaciji kada su samo i reči dovoljne da se izazove pometnja na tržištu, berze su odmah povoljno reagovale. Ostaje da se vidi da li će stavljanje štamparije novca u pun režim doprineti i konačnom izlasku iz krize koja odavno steže evropski kontinent. POSLEDICE ZA SRBIJU - Posledica ove mere ECB će biti slabljenje evra u odnosu na dolar, jen, juan i druge valute, čime će se podstaći svetska tražnja za proizvodima evrozone. Slabljenjem evra njegova vrednost će se bolje uskladiti sa konkurentnošću cele evrozone - objašnjava za "Novosti" Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. - Ekspanzivna monetarna politika ECB će značiti produžetak perioda niskih kamatnih stopa i mogućnost jeftinog zaduživanja, što je povoljno i za Srbiju. Ali, s obzirom na nisku konkurenost naše privrede i visok spoljni deficit, NBS ne bi trebalo da dozvoli jačanje dinara prema evru. (Z. R.)
Nastavak na Večernje novosti...
