Izvor: Blic, 27.Dec.2009, 18:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dečak pobegao talibanima uoči samoubilačkog napada

Pakistanac Usman Gani imao je samo 14 godina kada su ga talibani prisilno odvojili od porodice da bi ga obučili da postane bombaš samoubica. Njegova priča je samo jedna od mnogih i jasno pokazuje način na koji pobunjenici manipulišu ljudima da bi ostvarili svoje ciljeve, ističe britanski "Tajms".

Usman živi u gradu Haru, u provinciji Badjaur na severozapadu Pakistana, koju kontrolišu talibani. Njegov otac Lal Zaman, koji je ranije radio kao kovač, uhapšen je zbog prodaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hašiša. Za ovaj zločin, prema strogim talibanskim zakonima, predviđena je smrtna kazna. Zeman je bio pred teškim izborom. Mogao je bira između smrti ili da svog najstarijeg sina preda pobunjenicima. I tako je Gani morao da ispašta očeve grehe. Čim im je Zeman saopštio odluku, talibani su otišli po dečaka i odveli ga u kamp za obučavanje terorista.

"Rekli su mi da ću morati da izvedem samoubilački napad ukoliko ne želim da moj otac i ja budemo zaklani. Kada sam im rekao da ne želim to da uradim, vezali su me za stolicu i tukli. Na kraju sam morao da pristanem", kaže Gani.

Usman je sa još dvojicom dečaka bio zatvoren u kampu, gde su svake večeri morali da slušaju propovedi talibanskih verskih vođa.

"Rekli su nam da je samoubilački napad direktan put u raj. Takođe, ubeđivali su nas da treba da budemo srećni što nas je bog odabrao da izvedemo plemenito delo", objašnjava on.

Gani je ispričao da su ga otmičari, kad god bi premetili i najmanji znak protivljenja, terali da pije tablete.

"Nisam mogao da razaznam šta je dobro, a šta loše. Šta god da mi kažu da uradim, kažem `da`, jer mi se to čini opravdanim u tom trenutku. Te pilule su me učinile zaboravnim. Prestao sam mislim na svoju braću, sestre i roditelje! Razmišljao sam samo o raju", kaže Usman.

A onda je dobio zadatak. Trebalo je da izvrši samoubilački napad i ubije Malaka Rahmatulaha, plemenskog vođu koji se protivi talibanima.

"Bio sam drogiran i nisam ništa osećao. Osvestio sam se tek kad sam ušao u džamiju. Video sam mirno, ljubazno hodžino lice, video da je džamija puna svetih knjiga. Video sam ljude kako se mole. Zapitao sam se kako mogu da ih ubijem. Onda sam pomislio na mlađeg brata i video ga kako se moli u dvorištu i doziva me. Odlučio sam da ne obavim zadatak i izašao", objašnjava Gani.

Usman se četiri nedelje krio, da bi ga na kraju uhapsili pripadnici pakistanske vojske, koji se bore protiv talibana u Južnom Virzistanu, plemenskoj oblasti u blizini granice sa Avganistanom.

Pakistanska vojska spasila je tokom leta grupu dečaka čije su priče istovetne. Talibani su ih kidnapovali, tukli i drogirali sve dok ne bi postali mašine za ubijanje. Oslobođena deca, na čijim licima nema osmeha i koja obično zure prazno u pod, sada primaju pomoć psihijatara. Stručnjaci kažu da oporavak neće biti lak i da će biti teško tu decu vratiti normalnom životu.

Prema izveštajima vojnih starešina, vladine snage su do sada ubile oko 600 pobunjenika i zauzele više od 80 odsto te oblasti. Međutim, nijedan od talibanskih vođa još uvek nije zarobljen, podseća "Tajms".

Život bez knjiga, muzike, telefona...

Život u provinciji Badjaur pre dolaska talibana bio je, prema rečima Usmana, sasvim drugačiji nego danas.

"Bili smo slobodni pre nego što su došli talibani. Igrali smo se, išli u školu, nismo imali nikakvih zabrana. Slušali smo muziku na mobilnim telefonima, ali su nam to zabranili. Sve su nam zabranili, čak i da idemo u školu. Osećamo se kao zatvorenici", kaže Gani, koji sada želi da stupi u vojsku kako bi zaštitio svoju zemlju i borio se protiv talibana koje, kako kaže, "treba iskoreniti".

Nastavak na Blic...