Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca tržišnog komunizma
Mlade Kineze, odrasle u ekonomskoj reformi, odlikuju individualizam i potrošački mentalitet, što je strano kolektivističkom duhu i štedljivosti njihovih očeva
Prvi put u svojoj dugoj istoriji Kina ima građane koje odlikuju izraziti individualizam, nasuprot tradicionalnom kolektivističkom duhu, i potrošački mentalitet, nasuprot čuvarnosti i štedljivosti. Ovo je nova pojava i za drevnu, konfučijansku, i za postrevolucionarnu maovsku Kinu. Obeležja društvenom životu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << daju generacije koje su drukčije od svojih očeva. To su deca rođena posle osamdesetih godina 20. veka, a obrazovana i u aktivan život uključena u toku poslednje tri decenije, koliko traju ekonomske, političke i društvene reforme.
Odrasle dece tržišnog komunizma, između 18 i 30 godina, ima sada oko 200 miliona. Ona najčešće nemaju rođenu braću i sestre, što ih, s jedne strane, čini žrtvama dugoročne politike planiranja porodice – „politike jednog deteta” – a, sa druge, mezimcima ili, kako Kinezi kažu, „malim imperatorima” u porodici. U detinjstvu razmažena, u mladosti samoživa, a u zrelosti materijalistički nastrojena – ta deca sada određuju sudbinu nacije.
Zato su i glavni predmet interesovanja kineskih sociologa. U njihovim očima, mladi Kinezi su „protivurečna mešavina: pouzdani i nepokorni, cinični i pragmatični, samoživi i, istovremeno, pravdoljubivi”. Oni su i najurbaniji i najobrazovaniji deo nacije. U nekadašnjoj zemlji seljaka i radnika na univerzitet je mogao da se upiše tek svaki dvadeseti zainteresovani srednjoškolac. Kad su se univerziteti osposobili da širom otvore svoja vrata, Kina je za manje od jedne decenije dobila šest miliona studenata.
Sun Junsjao, zamenik direktora Kineskog istraživačkog centra za decu i omladinu, dosta kritički govori o tim generacijama koje nisu imale potrebu da se, za razliku od njihovih očeva, bave osetljivim „međuljudskim odnosima” u porodici, kolektivu i sredini u kojoj žive. (Tačnije, one ne znaju za stegu kolektiva u Maovoj Kini, u kojoj se, recimo, morala imati dozvola rukovodioca za stupanje u brak, a putni nalog za kupovinu vozne karte). Zato su nove mlade generacije sklone da „visoko cene svoje glasove i svoje interese, a da ne drže mnogo do osećanja drugih ljudi i sopstvene odgovornosti”. Istina, dodaje ovaj istraživač, „bolja strana njihovog avangardnog individualizma su pravdoljubivost i spremnost da pojedinačna prava i interese zaštite uz pomoć zakona”.
On ukazuje na još dve odlike mladih: s jedne strane, sklonost ka depresiji u sudaru sa teškoćama, što je posledica lakšeg života nego što su ga imali njihovi očevi, a, sa druge, nepokornost, čak buntovnost, pred roditeljima i nastavnicima, što je odraz različitih sistema vrednosti i sve šireg generacijskog jaza.
U tim okvirima uočljive su dve kategorije mladih ljudi. Jedni, poneseni izazovima bogato snabdevenog tržišta, olako troše ne samo svoju zaradu, nego i ušteđevinu svojih roditelja. (Neki roditelji se javno žale što njihova deca „odbijaju da odrastu".) Drugi nemaju mnogo skrupula u nastojanju da se „što pre obogate”. U tome su zasigurno uspešniji od svojih roditelja, osobito u oblasti sporta i zabave. Od 30 najbogatijih Kineza sa „Forbsove liste” za 2007. godinu, skoro polovinu čine sportisti i zvezde estrade. Njihova godišnja zarada se kreće između 1,2 i 36 miliona dolara.
Strani trgovci, međutim, posebnu pažnju obraćaju na kineske studente, kao na indikativnu kategoriju izbirljivih potrošača. Studenata je sada oko 15 miliona, a do 2010. biće ih dvostruko više. Oni su ti koji najviše oblikuju potrošački mentalitet urbanog stanovništva, a imaju i znatan uticaj na tržište, jer njihove manire i navike slede i preuzimaju milionske mase srednjoškolaca. To je jezgro koje će, ako se ima u vidu porast kupovne moći u najmnogoljudnijoj zemlji, kroz dve decenije predstavljati najmoćniju homogenu potrošačku silu sveta, ako je verovati nekim američkim agencijama za istraživanje tržišta.
Čak i najkonzervativniji među kineskim sociolozima priznaju da ti egocentrični, rasipništvu skloni i često, u sticanju materijalnog bogatstva bezobzirni, mladi ljudi u jednoj stvari predvode Kinu, mimo sve moći Centralnog komiteta KPK: toliko su preokupirani tehnikom i novotarijama u informativnoj tehnologiji da su, kao glavni kupci i korisnici kompjutera i digitalnih uređaja, pretekli i svoje vršnjake u razvijenom svetu.
Zahvaljujući prevashodno njihovom doprinosu i uticaju na ostalu omladinu u manjim gradovima i ruralnim područjima, Kina je krajem prošle godine imala preko 210 miliona korisnika Interneta (odmah posle SAD sa 216 miliona). Već u februaru ove godine Kina je po broju korisnika Interneta pretekla Ameriku.
Na ovo kineski sociolozi primećuju da je sklonost mladih ka tehničkim, makar ponekad i pomodnim, uređajima od velike koristi za društvo, jer ih usmerava ka naučnim i tehničkim inovacijama. A to je nešto na čemu bi se ubuduće – mnogo više nego na jeftinoj proizvodnji – morala zasnivati i kineska privreda i snaga novih generacija.
Jedna zajednička kinesko-japanska agencija za istraživanje tržišta ustanovila je da studenti i stariji srednjoškolci u Kini najradije kupuju – što se i dalo očekivati – kompjutere, digitalne uređaje poput video-kamera i MP-3 plejera i mobilne telefone, prevashodno najpoznatijih firmi. Ali, među deset najtraženijih artikala našla se i roba koja svedoči o želji mladih Kineza da slede običaje i tržišne i pomodne trendove na Zapadu. Među tim proizvodima su, na primer, kafa (u zemlji u kojoj se uglavnom pije čaj), čokolada, šminka i kozmetika, firmirana odeća, pogotovo sportska. Pri tom se vrlo drži do poznatih brendova.
Tako neki drugi klinci u Kini sve više počinju da liče na neke druge klince u drugim zemljama tržišne privrede u svetu.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 13/04/2008]
