Izvor: Danas, 26.Maj.2015, 22:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca bez škole
Tokom nedavne posete sirijskim izbeglicama u Turskoj bila sam svedok nekih od najsnažnijih svedočanstava ljudske izdržljivosti koju neko može da zamisli. Među svim pričama o traumi i gubicima ono što me je najviše pogodilo jeste žeđ izbegličkih porodica za obrazovanjem. Deca sa kojom sam razgovarala rekla su mi da imaju želju da pohađaju nastavu u improvizovanim školama izbegličkih kampova gde se uči u smenama od rane zore do mraka.
Sirija se nekada hvalila univerzalnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << obrazovanjem. Sada, kada je više od četiri miliona ljudi prisiljeno sa napusti svoje domove zbog nasilja, Sirija je postala jedno od mnogih mesta na svetu koje pati od nečega što bi se moglo opisati kao globalna obrazovna kriza. Procenjuje se da je 58 miliona dece u svetu osnovnoškolskog uzrasta otrgnuto od škola, a onima koji su pogođeni sukobima i prirodnim katastrofama obrazovanje je najmanje dostupno.
Još gore, broj dece izbeglica koja su odsečeni od škole na mestima poput Nepala, Mjanmara i Jemena povećava se uzbunjujućom brzinom. Ako međunarodna zajednica ne radi na obrazovanju svoje dece, ciklus siromaštva i sukoba će se reprodukovati na generacije koje dolaze.
Činjenica da su mnoga deca odsečena od obrazovanja predstavlja jasan neuspeh dela svetskih vlada, koje su 2000, kada su usvojeni Milenijumski ciljevi razvoja, obećale da će obezbediti osnovno obrazovanje za svu decu do 2015. Da bi to i postigli nije dovoljno samo decu upisati u škole, već im se mora obezbediti i kvalitetno obrazovanje. Prema procenama Uneska, najmanje 250 miliona dece u svetu osnovnoškolskog uzrasta ne zna da čita, piše, niti da računa.
Međunarodna zajednica nedavno je imala priliku da učini nešto povodom ovakvog skandaloznog stanja stvari. Donosioci političkih odluka širom sveta sastali su se u Južnoj Koreji na Svetskom obrazovnom forumu kako bi postigli saglasnost o globalnim obrazovnim ciljevima koji bi zamenili Milenijumske ciljeve razvoja.
Na mestu je to što je Južna Koreja domaćin ovog foruma jer je ta zemlja često posmatrana kao model onoga šta ulaganje u obrazovanje može da donese. Nekih osam odsto južnokorejskog BDP-a potroši se na obrazovanje, a Unesko procenjuje da svaki dolar investiran u osnovne škole stvara 10-15 dolara zarade. Južna Koreja, koja je sebe uzdigla iz redova najsiromašnijih zemalja sveta u najbogatije za samo dve generacije, živi je dokaz da se ulaganje u obrazovanje isplati.
Novi održivi ciljevi razvoja koji bi trebalo da budu usaglašeni ove godine nagoveštavaju izazove kojima bi svetske vlade trebalo da se posvete do 2030. Insistiram da kvalitet univerzalnog osnovnog obrazovanja mora biti u vrhu prioriteta. Ovde je naglasak na kvalitetu. Uspeh se ne meri samo po broju dece koja se upišu niti po njihovim dostignućima na standardnim testovima; najvažniji rezultat jeste opipljiv uticaj obrazovanja na kvalitet života učenika. Ovo je posao koji nije dovršen Milenijumskim ciljevima razvoja.
Gde god da putujem sa Obrazovnom fondacijom, nailazim na motivisanu decu kojima je uskraćena šansa da uče. Kako se svet kreće ka novim prioritetima, ne možemo zaboraviti našu odgovornost prema onima koji nisu uspeli zbog nas. Posao nije gotov. Moramo ostati angažovani ka postizanju cilja - kvalitetno osnovno obrazovanje za svu decu, a ne samo pojedinu pa ni za većinu - bez obzira gde da žive.
Autorka je predsednica fondacije Obrazovanje iznad svega. Specijalna je predstavnica Uneska za osnovno i više obrazovanje i članica Advokatske grupe UN za Milenijumske ciljeve razvoja
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
