Izvor: B92, 31.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
De Vilpen umesto Rafarena
Pariz, Beč -- Francuski premijer podneo je ostavku posle negativnom izjašnjavanja Francuza na referendumu o ustavu EU.
Žan-Pjer Rafaren saopštio je da podnosi ostavku, pošto je on vodio kampanju "za" ustav EU, koja je na referendumu doživela krah. Francuski predsednik Zak Širak imenovao je Dominika de Vilpena za premijera, saopštila je Jelisejska palata. De Vilpen (51), koji je do sada bio na funkcijama ministra unutrašnjih i spoljnih poslova, Širakov je saradnik i prijatelj.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Kako je najavljeno, Širak bi večeras trebalo da se obrati građanima i saopštiti svoju odluku o novoj vladi Francuske.
Ko je novi premijer
Dominik de Vilpen, koga je šef države Žak Širak imenovao za premijera, jedan je od njegovih najbližih saradnika. Aristokrata i diplomata od karijere, bio je jedan od favorita za naslednika Žan-Pjera Rafarena.
Bio je generalni sekretar u Predsedništvu od 1995. do 2002. Posle Širakovog izbora, stupio je na političku scenu. Tada ga je Širak postavio za ministra spoljnih poslova. U jeku iračke krize 2003, De Vilpen je u UN branio izbor Francuske i Širaka koji se odlučno protivio američkoj invaziji Iraka.
De Vilpen je rođen 1953. u Rabatu, u Maroku, a detinjstvo i mladost je proveo u instranstvu - u Latinskoj Americi, SAD, Italiji. Studirao je u Parizu, gde je stekao diplomu iz književnosti i prava, na Institutu za političke studije i u elitnoj Francuskoj nacionalnoj školi za administraciju (ENA).
Bio je savetnik za Bliski istok od 1984. do 1987, a do 1987. je vodio pres službu u Ambasadi Francuske u Vašingtonu. Objavio je više zbiraka pesama i eseja. Oženjen je i ima troje dece.
U Holandiji se sprema novo 'ne'
Još jedno "ne" evropskom ustavu sprema se u Holandiji, gde birači sutra izlaze na referendum. Poslednja istraživanja javnog mnjenja ukazuju da će bezmalo 60 odsto Holanđana glasati protiv, prenosi BBC.
Nakon što su Francuzi u nedelju odbacili ustav EU, pažnja evropskih lidera okrenula se ka Holandiji. U razgovoru za francusku televiziju, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je upozorio da preti opasnost od "zaraze odbacivanja evropskog Ustava".
Jedan funkcioner holandske Socijalisticke partije ocenio je da će francuski rezultat Holanđanima dati više samopouzdanja da i oni odbace ustav. Premijer Holandije Jan Peter Balkenende apelovao je na sunarodnike da se ne osvrću na rezultat u Francuskoj, već da o Ustavu donesu samostalnu odluku.
Vlasti u Holandiji inače nisu u obavezi da poštuju rezultate referenduma, što teoretski znači da bi Holandija ustav mogla da ratifikuje glasanjem u parlamentu i ako ga građani odbace na referendumu. Balkenende je, međutim, najavio da će vlada rezultat referenduma smatrati obavezujućim ako odziv dostigne 30 odsto i ako 55 odsto onih koji izađu na biralista budu protiv Ustava.
Istraživanja beleže da se veliki broj Holanđana protivi Ustavu zbog povećanja inflacije posle uvođenja evra, kao i zbog najavljenog prijema Turske u Evropsku uniju. Holanđanima se takođe ne dopada podatak da po glavi stanovnika u budžet Evropske unije uplaćuju više nego građani bilo koje druge od 25 članica Unije.
Austrija za referendum na nivou EU
Zvanični Beč, posle negativnog ishoda referenduma u Francuskoj, obnavlja zalaganje za referendum o ustavu na nivou Unije.
Austrijski kancelar Volfgang Šisel smatra da bi održavanje referenduma na nivou EU moglo biti izlaz iz krize posle negativnog izjašnjavanja Francuza. Šisel je najavio da će predsedavajućem EU predložiti održavanje referenduma. Kancelar se za referendum i ranije zalagao, ali inicijativa tada nije podržana.
Podršku za ovu inicijativu lider Narodne partije dobio je i od stranke Zelenih, koalicionog partnera "Saveza za budućnost Austrije", kao i od predsednika Austrije Hajnca Fišera.
Šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik najavila je da će, i pored negativnog ishoda referenduma u Francuskoj, proces ratifikacije biti nastavljen. "Ne sme se desiti da Francuzi sprečavaju ostale zemlje da izraze svoje mišljenje o ustavu", rekla je ona za austrijsku državnu televiziju ORF.
Plasnikova je naglasila da sada najpre treba pronaći uzroke za negodovanje Francuza, kako bi mogla da se odredi "ciljana terapija". "Neki žele više, a drugi manje Evrope", objasnila je ona i podvukla da strahovi nemaju veze sa ustavom i EU.
Istovremeno, šefica austrijske diplomatije usprotivila se novim izmenama ustava, naglašavajući da se oko teksta ovog dokumenta godinama pregovaralo i da je on rezultat kompromisa 25 država. Za ishod referenduma u Francuskoj ona je rekla da je on rezultat različitih načina ratifikacije ovog dokumenta. S tim u vezi, Plasnikova je ukazala da se Austrije od 1996. zalaže za uvođenje izjašnjavanja na nivou unije, kao i da je sada trenutak da se to sprovede.
