Izvor: RTS, 22.Jan.2019, 18:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Davos: Pouzdane vesti medija ili klik bejtovi?

Bez slobode izražavanja nema demokratskih i slobodnih društava, ali ni uspešnog poslovanja, saglasili su se učesnici panela "Kriza slobode medija" na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
U razgovoru sa moderatorom panela, direktorom Rojtersa Stivenom Adlerom, istaknuto je i da je jedan od najvećih izazova za savremeno novinarstvo činjenica da društvene mreže sve više preuzimaju ulogu tradicionalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << medija, iako ne garantuju istinitost i objektivnost informacija koje objavljuju.

Ruska novinarka Matč TV Tina Kandelaki kaže da su novinari starog kova koji žele da budu objektivni i provere informacije, ali da žive u moderno vreme, u novoj realnosti – realnosti klik bejtova. 
"Klik bejtovi su ono što pravi novac, to je zlatna koka, ali ne znamo ko se krije iza toga. Većini čitalaca nisu potrebni novinari, većina dobija vesti sa velikog broja lažnih naloga", ukazala je ruska novinarka.
Prema njenim rečima, vlade moraju da vode računa o tome u novoj realnosti medija.
"Nemamo mogućnost da kontrolišemo klik bejtove, u starom novinarstvu proces nastanka vesti je spor proces, u kojem urednik proverava i kontroliše sve, ali klikbejtovi – to je glavna pretnja sa kojom se suočavamo danas", smatra Kandelaki.
Kaže i da će provokativna informacija na socijalnim mrežama uvek izazvati više reakcije od činjenica.
"Te emocije i reakcije su najvrednija moneta na internetu", rekla je Kandelaki, upozorivši da kada čita Vašington post zna ko je autor, dok to nije slučaj sa blogovima.
Nema demokratija bez slobodnih medija 
Izvršni urednik Vašington posta Martin Baron rekao je da nema demokratije bez slobodnih i nezavisnih medija, čija je uloga da vladu drže odgovornom za poteze koje preuzima. 
Baron je rekao i da je potrebna ekonomska sloboda da bi se dostigla politička sloboda, ali i obrnuto, a da je u centru političke slobode – sloboda izražavanja.
Podsetio je na ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija, ističući da su novinari užasnuti ubistvom jednog od svojih kolega, ali i činjenicom da ni SAD, ni druge države nisu izvršile dovoljno pritiska na saudijsku vladu.
Predstavnik Amnesti internešenala Kumi Naido pozvao je generalnog sekretara UN Antonija Guteresa da pokrene nezavisnu istragu UN o ubistvu novinara Džamala Kašogija.
"Ta tragedija nije samo stvar Saudijske Arabije, ako pustimo da to prođe, onda svaka država može da odluči da skloni nekog drugog i da ne bude kažnjena", rekao je Naidu i pozvao Guteresa da stane uz novinare i da ih brani.
Metju Galicija, sin ubijene novinarke Dafne Karuane Galicije, koja je povela istragu "Panama papira" i otkrila korupciju na Malti, takođe je govorio na panelu.
Korupciju istraživati u najekstremnijim uslovima 
Novinar Mundus journalism rekao je da bi novinari trebalo da istražuju korupciju samo u najekstremnijim slučajevima, jer bi zapravo države trebalo time da se bave.
"Da su institucije radile svoj posao, moja majka ne bi to morala da radi i ne bi bila ubijena. To je znak kolapsa institucija", istakao je Galicija.
Na pitanje Adlera o tome može li se voditi ozbiljan biznis bez slobode štampe, pri čemu je kao primer naveo Kinu, Baron kaže da postoje društva gde postoji zdrava konkurencije među kompanijama što vodi ka većem broju inovacija nego u kontrolisanim ekonomijama.
Na pitanje da li ima logike u tome da neke multinacionalne kompanije pristaju na cenzuru u nekim društvima nadajući se da će pomoći da se nešto promeni, Galicija kaže da to zvuči kao nešto čemu se nadamo, ali nije realno.
"To ne garantuje samo nastavak cenzure, već čini situaciju opasnijom za ljude koji se trude da nešto promene. Ne samo da ti novinari nemaju podršku vlada, već ni multinacionalnih kompanija koje bi trebalo da budu liberalne", kaže Galicija.
Na pitanje o tome koje su to zemlje opredeljene da zaštite novinare, Metju Galicija kaže da je teško setiti se takvog primera.
"Možda Kanada. Ali, u tim rečima – ko štiti novinare – krije se glavni problem – vladavina prava. Nije poenta da novinari po ceo dan budu pod policijskom pratnjom, ne želimo takav suživot sa političarima koji rade šta hoće", kaže Galicija.
Na pitanje o medijima koji primaju državnu pomoć, Martin Baron ukazuje da je velikoj većini medija problem da opstanu, ali neki su i uspeli i našli dobar poslovni model, te da mediji moraju da budu odgovorni i nezavisni od vlasti. 

Nastavak na RTS...