Izvor: Press, 15.Apr.2014, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danska - zemlja koja će proterati ugljen-dioksid
Uprkos svim naporima, međunarodna zajednica nije upela da smanji štetne emisije ugljen-dioksida. Naprotiv, između 2000. i 2010. godine ispuštanje ovih gasova poraslo je više nego tokom bilo koje druge decenije, još od 1970, piše Dojče Vele.
Ovaj rezultat su stručnjaci Međunarodog saveta za klimatske promene objavili u okviru najnovijeg izveštaja koji je predstavljen u Berlinu. Naučnici tvrde da je još uvek moguće zadržati prosečan rast godišnje temperature ispod dva stepena, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ukoliko se odmah donese niz političkih i tehničkih mera. To je jedina šansa da se ograniči dejstvo prirodnih katastrofa kao što su suše i poplave. Da li je to zaista moguće?
Danska kraljevina pokazuje da jeste. Naime ta država planira da potpuno eliminiše ugljen-dioksid u prozvodnji električne i toplotne energije do polovine 21. veka. Cilj za 2020. godinu je da se 70 odsto struje dobija na ekološki način.
„Već danas iz obnovljivih izvora energije dobijamo 43 odsto energije“, kaže Kristofer Betcau, zamenik direktora organizacije Energistirelsen, institucije koja je u Danskoj zadužena za prelazak na zelene izvore energije. Ovaj stručnjak za DW dodaje da su planovi danskih vlasti realni, odnosno da je moguće poptuno eliminisati upotrebu uglja, nafte i gasa do 2050.
Predvodnici u Evropskoj uniji
Stručnjak Tobijas Auštrup, iz organizacije Grinpis u Nemačkoj, može samo da se nada da će i nemački političari jednoga dana biti toliko ambiciozni. Auštrup je referent za reformu energetskog sektora u svojoj organizaciji, i za Dansku ima samo pohvale: „Oni pokazuju da je moguć prelazak na čiste izvore energije i u industrijskim zemljama usred Evrope, i to ozbiljno i brzo.“
Slične reforme se već godinama sprovode i u Nemačkoj, ali Auštrup nije zadovoljan: „Za sada, nemački prelazak na čistu energiju svodi se samo na struju“, objašnjava on. Zbog toga bi i u Nemačkoj valjalo sprovesti par ideja iz Danske, kao što je „zabrana grejanja na fosilna goriva i oslanjanje na kombinovanu proizvodnju toplote i struje“, predlaže Auštrup. „Takva postrojenja su veoma efikasna, jer sakupljaju toplotu koja se stvara tokom dobijanja struje, i koriste je za grejanje.“
Danska koristi svoj vetar
Što se tiče upotrebe energije vetra, uslovi u Danskoj su izuzetnu dobri – ta zemlja ima obalu dugu 7.300 kilometara što pogoduje izgradnji vetrenjača koje prozvode struju iznad površine mora. Vlasti Švedske, Danske i Nemačke zajednički rade na postrojenju sa turbinama na vetar u Baltičkom moru, koje bi trebalo da počne sa radom najkasnije do 2020. godine. Slična elektrana na vetar otvorena je prošle godine u moreuzu Kategat, a vetrenjače je proizveo nemački koncern Simens.
Istovremeno, nije dovoljno graditi takva postrojenja samo van danskih obala. Da bi se ispunili zacrtani ciljevi, slična postrojenja moraju da se grade i u unutrašnjosti zemlje, čemu su se mnogi Danci odlučno protivili, između ostalog jer kuće u blizini džinovskih vetrenjača gube na ceni. Turbine na vetar mogu da budu visoke i do 150 metara, prilično su bučne i menjaju izgled pejzaža.
Od 2008, stvari su se promenile, objašnjava Betcauv. Država je odlučila da se vlasnicima kuća ubuduće isplaćuje nadoknada štete. Osim toga, najmanje dvadeset odsto akcija za izgradnju postrojenja moraju biti ponuđene lokalnom stanovništvu, da bi i oni imali interes da investicija bude uspešna. Povrh toga, deo prihoda ide direktno u opštinski budžet. Sada postoji „direktna korist za opštine i za građane” kaže Betcauv.
Nove mogućnosti za skladištenje energije
Električni automobili su takođe deo plana danskih vlasti za što bolje korišćenje energije vetra: „Mi ne odlučujemo kada vetar duva“, kaže on. „Ali, električni automobili mogu da posluže i za skladištenje energije vetra“, objašnjava ovaj stručnjak. Drugim rečima, kada vetra ne bude, akumulatrori električnih automobila mogu da vrate energiju u mrežu.
Još jedno rešenje iz Danske su ogromni grejači ili toplotne pumpe, koje pretvaraju višak energije vetra u toplotu, na primer, kada iznenada izbije oluja. Pored toga, danska elektrodistribucija oslanja sve više na solarnu energiju, ali i biomasu. Važnu ulogu igra i štednja. Brojke tu govore same za sebe: Danska privreda je od 1980 porasla za 78 odsto, ali potrošnja energije je ostala gotovo ista.
.jpg)
