Izvor: Politika, 18.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danak ratničkoj prošlosti
Prema statistici za godinu dana 600 lica je stradalo od hitaca ispaljenih na svadbama i drugim svetkovinama Specijalno za "Politiku"
ISTANBUL, septembra – Zapisi su istiniti, iako na trenutak podsećaju na sekvence iz uzbudljivog kriminalnog filma. Crna hronika listova je svakodnevno prepuna takvih izveštaja. Kao da je uređuje neponovljivi Hičkok.
Na jednoj svadbi u istočnoj Anadoliji raspoloženje i piće su učinili svoje. Svatovi su počeli da potežu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pištolje i pucaju u vazduh. Metak koji je ispalio Abas Karadža pogodio je muzikanta Hakinana Kultlua. On više nikome neće svirati.
Tragična igra sudbine se desila u jednom letovalištu pored Izmira. Dvogodišnjeg Alistera Grimasona, britanskog državljanina, pogodio je zalutali metak, dok je, pored majke, spavao u krevetu.
Na studentskoj svečanosti, u mestu Kestenealnu, na zapadu zemlje, mladi su počeli da šenluče. Bilans je bio strašan: jedan poginuli i pet ranjenih studenata.
Neprekidna crna serija
Ovo su samo neki primeri, ilustracije pojave koja ima korene u viševekovnoj ratničkoj prošlosti turskog naroda, kada se uz oružje rađalo, živelo i umiralo. Pucnjava je redovan pratilac svadbi, dobijanja prinove, pogotovo muške, diplomiranja na fakultetu, fudbalskih utakmica. U toj opasnoj igri u Turskoj je prošle godine stradalo više od 600 lica.
Na putu ka Evropskoj uniji vlada je izvršila reforme krivičnog zakonodavstva. Onima koji slučajno drugoga unesreće zaprećeno je oštrim zatvorskim kaznama, ali najnoviji primeri potvrđuju da je to nedovoljno. U odnosima u kojima se prepliću temperament, (ne)kultura i nasleđe prošlosti, dva i dva, često, nisu četiri.
Najnovije tragedije su iznova uzburkale javnost, što sada pokušavaju da iskoriste borci protiv rasprostranjene "ratničke kulture" kako bi tom zulumu stali na kraj. "Vlada treba da pooštri propise oko kupovine odnosno prodaje pištolja i pušaka. Dozvole za nošenje oružja treba izdavati samo onima za koje se proceni da su odgovorna lica, da se neće igrati životima drugih", kaže Altaj Akturk, iz Fondacije Umut (u prevodu Nada), koja vodi kampanju protiv onih koji se igraju opasnim igračkama. "Država nije učinila dovoljno da se stane na put neodgovornom potezanju oružja", kaže advokat Tundžer Esizham. On već dve godine vodi kampanju "Ne – ličnom naoružanju", zapravo otkako mu je od zalutalog metka poginuo dvogodišnji unuk.
Posle tragedije grupe studenata, lokalne vlasti su odlučile da zabrane pucnjavu na svečanostima. Onima koji se ogluše o tu odluku zaprećeno je opštim bojkotom. Taj pokušaj, međutim, nije imao eho u javnosti.
Neki se čak bune
Fatva protiv šenlučenja "Mi ne treba da odvajamo naš narod od oružja. Mi smo ratnička kultura i imamo našu tradiciju", preneo je "Turkiš dejli njuz" izjavu Hasana Kare, poslanika Partije pravde i razvoja (AKP), koja je sada na vlasti.
Više listova je nedavno objavilo fotografiju na kojoj se vidi nekoliko poslanika vladajuće stranke kako na jednom venčanju, ushićeni, nekontrolisano, pucaju u vazduh. "Država radi suprotno od onoga što je njena obaveza da – zaštiti građene", kaže Tundžer Esizhan. On sada pokušava da dvojicu poslanika, zbog toga, izvede pred Evropski sud za ljudska prava, kako bi, preko Strazbura, pokrenuo nečiju uspavanu savest. Turski delioci pravde su ga već odbili kvalifikujući to kao "politički pritisak".
Borci protiv "ratničke kulture" su sada dobili jednog, ali značajnog, možda i ključnog saveznika. To je direktor za verska pitanja Turske Ali Bardakoglu, koji je nedavno izgubio velikog prijatelja od zalutalog metka. On je prošlog meseca izdao fatvu (verski dekret) u kojoj se kaže da je pucanje u vazduh na svečanostima – greh. "Uvažavanje ljudskog života je najvažniji aspekt naše religije", poručuje on, čija se reč u Turskoj i čuje i – poštuje.
Vojislav Lalić
[objavljeno: 18.09.2006.]
