Izvor: B92, 09.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan pobede
Moskva, Berlin, Beograd, Podgorica -- Danas je Dan pobede, 9. maj, dan obeležavanja 60. godina pobede nad fašizmom.
Posle tačno šezdeset godina zemlja koja je u Drugom svetskom ratu imala najveći broj žrtava dobila je šansu da bude domaćin centralne proslave Dana pobede. Nakon komunizma, perestrojke i hladnog rata, Rusija je proslavu organizovala na Crvenom trgu u Moskvi. Ceremoniji su prisustvovala 53 svetska državnika, a pored ruskog, američkog i francuskog predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proslavi su prisustvovali i lideri Nemačke, Italije i Japana.
Jedini koji se obratio prisutnima bio je predsednik Rusije Vladimir Putin. On je izjavio je da su pobedu nad fašizmom zajednički izvojevale sve članice antihitlerovske koalicije, ali da je Sovjetski savez naneo odlučujući udarac. "Rezultati bitaka pod Moskvom i u Staljingradu, hrabrost blokiranog Lenjingrada, uspesi na Kurskoj, Dugi i Dnjepru, odredili su rezultat Drugog svetskog rata, a oslobo]enje Evrope i bitka za Berlin stavili su na rat pobedničku tačku", rekao je Putin.
"Imali smo zajedničku pobedu, mi je nikada nismo delili na svoju i tu]u, i uvek ćemo pamtiti pomoć saveznika, SAD, Velike Britanije, Francuske, drugih država antihitlerovske koalicije, nemačke i italijanske antifašiste. Slava velikom otadžbinskom i Drugom svetskom ratu", rekao je Putin, između ostalog, u govoru na ceremoniji.
Parada na Crvenom trgu počela je maršom jedinice bubnjara Moskovskog vojnog fakulteta, a za njima su nošeni državni simboli Rusije i ruske vojske. Potom su trgom pronete zastave jedinica proslavljenih u Drugom svetskom ratu. U trenutku kada su pored svečane tribine prolazili veterani, držeći crvene karanfile u rukama, visoki gosti na tribini su ustali i pozdravili ih mahanjem. Ceremonija je završena preletom 12 aviona ratnog vazduhoplovstva, koji su raznobojnim dimom na nebu iscrtali državnu zastavu Rusije.
Moskva zatvorena za "običan" svet
Dok je trajala ceremija na Crvenom trgu, centar Moskve je bio pust, a za obezbeđenje glavnog grada je, po podacima TV Rusije, angažovano 150.000 pripadnika policije i specijalnih snaga, izveštava dopisnik B92 Aleksandra Stojanović Godfroa. Na većini metro stanica u centru izlaz na ulice je zatvoren, a na njima vozovi ne staju. U tom velikom zatvorenom krugu kreću se uglavnom novinari i policajci, kojih ima na svakih pet metara po jedan.
Ipak, Moskovljani nisu savim lišeni uobičajenih proslava i priredbi uz vatromet i koncerte, ali i te proslave protiču uz prisustvo policije. Na takvo obezbeđenje, međutim, Moskovljani su navikli, ali kažu da im je neobično to što nema uličnih šetnji i proslava u samom centru grada.
Nakon parade, visoki gosti su položili vence na grob Neznanog junaka, pod zidinama Kremlja, a zatim je predsednik Vladimir Putin u Kremlju priredio prijem za lidere stranih delegacija i veterane Drugog svetskog rata.
Prilika i za susrete
Na tom prijemu predsednik Srbije i Crne gore Svetozar Marović sreo se odvojeno sa predsednicima Rusije i SAD Vladimirom Putinom i Džordžom Bušom. Kako je agenciji Beta rečeno u izvorima delegacije SCG, Marović je razgovarao i sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom, italijanskim premijerom Silvijem Berluskonijm, poljskim predsednikom Aleksandrom Kvašnjevskim i hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićem.
U Nemačkoj
Juče su širom Evrope organizovane komemorativne svečanosti u znak obeležavanja savezničke pobede nad nacističkom Nemačkom. U Nemačkoj je, iako je najavila protestnu šetnju, neonacistička Nacional-demokratska partija iznenada odustala od toga. Oko 3.000 neonacista prvobitno je htelo da promaršira između Aleksandrovog trga i Ulice Fridrih u centru Berlina. Ustavni sud im, posle zakonskog ograničavanja prava na okupljanje, nije dozvolio prolazak pored simbola grada, Brandenburške kapije, i obližnjeg spomenika žrtvama nacističkog genocida. Predsednik Nemačke Horst Keler pozvao je sunarodnike da nikada ne zaborave patnju i nasilje koji su potekli iz nacističke Nemačke.
"Na nama je odgovornost da čuvamo sećanje na patnju i njene uzroke i da se pobrinemo za to da se to više nikada ne ponovi. Sile-pobednice u Drugom svetskom ratu bile su te koje su Nemačkoj posle rata pružile novu šansu, a posledica toga je da je Nemačka danas sasvim drugačija zemlja nego pre 60 godina. Mi, Nemci, sa užasom gledamo u nazad, u Drugi svetski rat, koji je počela Nemačka, i na raskid s civilizacijom koju su, u formi holokausta, počinili Nemci. Sećamo se šest miliona Jevreja koji su ubijeni sa satanskom energijom", rekao je Keler.
Nesuglasice
Ono što obeležava ovogodišnju proslavu Dana pobede, za razliku od ostalih, su nesuglasice. Zbog jedne od njih skupu u Moskvi ne prisustvuju predstavnici Litvanije i Estonije, zemalja koje smatraju da Rusija i dalje odbija da prizna ulogu koju je Moskva imala u pedesetogodišnjoj sovjetskoj okupaciji baltičkog regiona.
Istoričar Peđa Marković ocenio je da je ove godine veliki značaj dat učešću Sovjetskog saveza u Drugom svetskom ratu.
"Nespretna Bušova izjava u Latviji stvarno pokazuje njegovo pomalo hrapavo baratanje istorijskim činjenicama. Nema sumnje da udeo SSSR-a u pobedi nad nacizmom prevazilazi udeo svih ostalih zajedno. To se ne vidi iz američkih fimova kao što su 'Spasavanje redova Rajana'. Prošlo obeležavanje godišnjice je bilo u Parizu, ali sada, kako je Rusija ojačala, ona očigledno želi i da istakne svoju istorijsku ulogu", kaže on.
A u Srbiji...
U Srbiji, državni funkcioneri su odali počast žrtvama fašizma. Predsednik Boris Tadić položio je venac na grob Neznanog junaka na Avali.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica venac je položio na Spomenik pilotima-braniocima Beograda 1941. kod hotela "Jugoslavija". Koštunica je čestitao građanima Dan pobede i napisao u poruci da danas potomci izražavaju duboku zahvalnost herojima i braniocima otadžbine, ne deleći ih po znamenjima pod kojima su branili svoju zemlju i davali svoje živote. "Mi ostavljamo iza sebe nesreću građanskog rata i međusobnih podela, odajući dužnu poštu svima koji su pali u borbi protiv fašizma", navodi Koštunica.
I gde smo sada...
Na kraju Drugog svetskog rata, definitivno smo bili pobednici, međutim, danas po svemu sudeći daleko smo iza, u to vreme, savezničkih država. Za razliku od njih, među kojima se neki smatraju i tvorcima današnje moderne Evrope, Srbije je poslednja koja je učinila prvi korak ka toj zajednici.
Predsednik Skupštine Predrag Marković kaže da se Srbija nalazi tamo gde je i bila, ali i da moramo da naučimo da se Evropa pomera: "Kao što vidite, Evropa tek sada ide ka svojim granicama i u odnosu na to Srbija mora da usvoji sve evropske vrednosti. Pre 60 godina, Srbija je, kao što znate, ratovala u trenutku kada se mir potpisivao. Danas se to obeležava na sremskom frontu i onoliko koliko smo tada usvojili savezničkih i evropskih vrednosti, onoliko nam je bilo bolje od zemalja takozvanog istočnog dela Evrope. Moramo nešto iz toga da naučimo. Znači, moramo da učimo iz iskustva naših kolega, prijatelja iz regiona."
Stanislav Sretenović iz Instituta za savremenu istoriju kaže da je istoričarima teško da kažu gde se u ovom trenutku nalazi Srbija. To će, po njegovim rečima, možda moći da proceni neka buduća generacija istoričara. "Međutim, ono što možemo da kažemo, to je da se Srbija nalazi u jednom procepu, u jednoj situaciji gde mora da se suoči sa svojom prošlošću. Srbija nema razloga da se stidi svoje prošlosti, Srbija je 1945. bila među pobednicima i sve ono što se događalo u narednom periodu trebalo bi da bude predmet istraživanja i ponovnog valorizovanja", kaže on.
Manifestacije i u Vojvodini
U Novom Sadu su grupa nevladinih i studentskih organizacija, kao i ugledni pojedinci, organizovali zajednički program obeležavanja šezdesete godišnjice od pobede nad fašizmom.
Program pod nazivom "Mapiranje desnog ekstremizma", obuhvata javne debate, izložbe i filmske projekcije, dok su ulične manifestacije otkazane zbog kiše. "Mapiranje desnog ekstremizma" označava reakciju na niz političkih i društvenih ekscesa u Srbiji u poslednjih 15 godina, koji su zasnovani na nacionalnoj i religioznoj opredeljenosti, tvrde organizatori- Evropski pokret u Srbiji, Studentski kulturni centar, Centar za nove medije Kuda.org, Art Klinika, udruženje "Dizalica" i Studentska Unija.
Književnik Laslo Vegel, govoreći o Evropi šezdeset godina nakon pobede nad fašizmom, rekao je da "lekcije iz prošlosti nisu naučene". "Nažalost, generacije koje su u ovoj zemlji sazrevale nakon Drugog svetskog rata, a kojima i ja pripadam, nisu na pravi način razumele strahote i razmere tog sukoba. To je i jedan od razloga koji su doprineli izbijanju novih sukoba. Te lekcije ne smemo zaboraviti", rekao je Vegel na javnoj debati održanoj na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, održanoj u okviru programa "Mapiranje desnog nacionalizma". U okviru istog programa, u prostorijama Art Klinike, biće organizovana i foto izložba "Nebo nad Dahauom", autora Srđana Veljovića, ali i predstavljenje video radova na temu "Mapiranje desnog ekstremizma".
Na svečanoj akademiji povodom 9. maja, koju je organizovala Skupština Vojvodine, predsednik vojvođanske Skupštine Bojan Kostreš izjavio je da ''saradnja zemalja u regionu predstavlja jedan od najboljih načina sprečavanja širenja fasizma''.
U Zrenjaninu se Dan Evrope i 60 godina od pobede nad fašizmom obeležava tribinom koju organizuje pozorišni klub Zeleno zvono - "Nuspojave u retrovizoru". Učesnici su: Ljubomir Živković, Teofil Pančić, Ivana Dulić Marković, Nataša Odalović i Željko Bodrožić.
...i u Crnoj Gori
Državna delegacija Crne Gore, na čelu s predsednikom Filipom Vujanovićem, položila je venac na spomenik Partizanu-borcu na brdu Gorica u Podgorici.
U delegaciji su bili potpredsednik Skupštine Crne Gore Rifat Rastoder i potpredsednik Vlade Miroslav Ivanišević. Povodom Dana pobede, venac na taj spomenik položila je i delegacija Vojske Srbije i Crne Gore, na čelu s komandantom Podgoričkog korpusa, general-majorom Jovanom Lakčevićem, ali i predstavnici organizacije boraca Narodno-oslobodilačkog rata i grada Podgorice.
Venci i cveće, povodom Dana pobede nad fašizmom, položeni su i na partizanska groblja i spomenike širom Crne Gore, a predstavnici boračakih udruženja koja se zalažu za opstanak državne zajednice vence su na spomenik Partizanu-borcu položili juče, javlja Beta.
U spomen-kosturnici počivaju posmrtni ostaci poginulih narodnih heroja Crne Gore. Spomenik je podigut odmah posle Drugog svetskog rata i smatra se glavnim obeležjem Narodno-oslobodlačkog rata. Crna Gora je u Drugom svetskom ratu izgubila više od 37.000 građana.
Ljubljana: Dan mira i 60 godina slobode
Glavni grad Slovenije, Ljubljana, danas proslavlja Dan mira i pobedu nad fašizmom. Ljubljana je za svoj praznik odabrala upravo 9. maj, kao dan u kojem je grad oslobođen četvorogodišnje fašističke okupacije. Tim povodom, danas će gradonačelnica Ljubljane Danica Simšič prolaznicima deliti cveće, a tokom vikenda su u Ljubljani održane šetnje i trke oko grada jer su italijanski okupatori tokom Drugog svetskog rata grad ogradili žicom, dugom 41 km, i tako Ljubljanu pretvorili u svojevrstan logor.
Govor kojim je pre dva dana počela višednevna proslava oslobođenja Ljubljane i Slovenije Danica Simšič je počela rečima "drugovi i drugarice" i podsetila da mnogi danas žele da umanje vrednost borbe za slobodu, ali da oni koji su se za nju borili imaju na šta da budu ponosni.
Proslavu borbe nad fašizmom u Sloveniji obeležile su i mnoge diskusije i razmirice oko pravog lika pobednika, ali i oko toga šta bi trebalo da piše na grobovima poginulih ili ubijenih posle završetka rata i oko toga da li je to bila borba za slobodu ili revolucija posle koje su pobijeni neistomišljenici.
Dosta diskusije u Sloveniji izazvala je i odluka Vlade, koju vodi Janez Janša, da ne podrži proslavu kojom su u Ajdovščini želeli da obeleže dan kada je Slovenija posle Drugog svetskog rata dobila prvu Vladu. Proslava je ipak održana, a na brdu Subotin kod Gorice tokom noći je bakljama obasjan natpis, napravljen od belog kamenja, "Naš Tito". Pored nedavnog skrnavljenja spomen-parka palima za slobodu, fašističkih natpisa i kačenja nacističke zastave u slovenačkom primorju, u drugim delovima Slovenije pojavili su se crveni grafiti "Vreme je", "Tito" i nacrtane crvene zvezde petokrake.
Centralna proslava oslobođenja Evrope i Slovenije od fašizma biće održana u ponedeljak uveče u "Cankarjevom domu", gde će počasni gost biti Janez Janša, za B92 javlja Jelica Greganović.
Predsedavajući OEBS-a, ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel, danas je odao poštu žrtvama rata, holokausta, okupacija i represija. "Odajemo počast svima koji su se borili za pobedu humanosti nad diktaturom i protiv agresije. Mnogo im dugujemo i nikada nećemo zaboraviti njihovu žrtvu", navodi se u Rupelovom saopštenju.
Avioni protiv oblaka
Ruske vazduhoplovne snage poslale su 11 aviona s hemijskim agensima kako bi raspršili oblake koji su pretili da pokvare paradu u Moskvi. Agencije prenose da su avioni raspršili oblake tehnikom usavršenom tokom decenija i koja se koristi u vreme velikih državnih praznika, a korišćena je i tokom Olimpijskih igara 1980.
