Izvor: Politika, 20.Avg.2011, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan koji je šokirao svet

Bivši dopisnik „Politike” iz Berlina Božidar Dikić priseća se kako je pre 50 godina počela gradnja Berlinskog zida

Ovih dana je uz veliki publicitet obeleženo 50 godina od početka gradnje Berlinskog zida, zapreke od betona i žice koja je tokom 28 godina postojanja bila najmoćniji simbol Hladnog rata.

Podignut po nalogu istočnonemačkog komunističkog vođe Valtera Ulbrihta, uz odobrenje sovjetskog lidera Nikite Hruščova, zid dužine 55 kilometara, sa 202 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stražarska mesta i 238 bunkera prepolovio je Berlin. Osim gradske zone, zahvatao je još 111 kilometara nemačke granice između Zapada i Istoka.

Četiri dana pre podizanja zida, glavni urednik „Politike” Danilo Purić poručio mi je da prekinem odmor u Istri i da se smesta vratim na dopisničko mesto u Zapadnom Berlinu.

Odmah po povratku, prešao sam noću graničnu liniju na čuvenom „Ček pointu Čarli”, dežurajući na istočnoj strani. Ništa dramatično nije moglo da se primeti, ali je moglo da se nasluti.

Naredne noći, 12. na 13. avgust, sve se videlo: kolone istočnonemačkih vojnika, folkspolicajaca, oklopnih kola. Posle ponoći preko radija je kratko saopšteno: „Granica je zatvorena“.

Ispred mog automobila, na istočnoj strani, blizu pogranične stanice podzemne železnice, zatekao sam prebledelog mladića. Molio je da ga sakrijem u prtljažnik i prebacim na zapadnu stranu. Odustao je tek kada sam mu rekao da folkspolicajci pažljivo pretresaju svaki auto i da bi bio smesta uhapšen.

Narednog jutra počela je gradnja zida. Cementiranje ideološke podele šokiralo je svet. Svako je imao svoje tumačenje podizanja zida.

U Istočnom Berlinu se govorilo da je zid neophodan kako bi se Nemačka Demokratska Republika (NDR) odbranila od Zapada. U Bonu je protumačeno da zid treba da onemogući prebege istočnih Nemaca na Zapad, što je dotle bilo lako izvodljivo.

Za prvih sedam meseci te 1961. prebeglo je više od 207.000 istočnih Nemaca, a od 1949. moguće i više od tri miliona.

Berlinski zid snimljen 11. novembra 1989. kada je već dva dana trajalo rušenje (Foto Rojters)

Fabrike na istoku prestajale su da rade, život se gasio, NDR se raspadala, pa je podizanje zida, sem uloge ideološkog bedema, imalo i druge povode.

S druge strane, vlada kancelara Konrada Adenauera u Bonu je – to se nije prikrivalo – plaćala premije za prebegle, obezbeđivala im radna mesta i bolji život u dvostruko prostranijoj i mnogo bogatijoj Saveznoj Republici Nemačkoj.

Istok je budno motrio da se bekstva spreče, a begunci su izmišljali sve moguće načine da se domognu Zapada: kopani su tajni tuneli, korišćeni bojleri na pograničnim rekama. Turistički odlasci za zemlje Varšavskog pakta poput Čehoslovačke, Mađarske ili Bugarske takođe su korišćeni za bekstvo.

Folkspolicija je bez upozorenja pucala na svakog ko bi pokušao da se prebaci na zapadnu stranu.

U Berlinu je kraj zida, do njegovog rušenja 9. novembra 1989, ubijen 321 begunac, a duž granice dve Nemačke još 661.

Ujedinjenje Nemačke i rušenje simbola ideološki podeljenog sveta kasnije će pomoći povlačenju novih granica po Evropi. Na jednoj strani ujedinjavanje, na drugoj rasparčavanje: Čehoslovačka se pocepala na dve države, baltičke zemlje odvojile su se od Rusije koja se i sama podelila. Uz svesrdnu pomoć Nemačke, pocepana je SFR Jugoslavija.

To je već istorija. Kao i brzina kojom je „Politika“ na prvoj strani već 12. avgusta 1961. naslutila početak gradnje evropskog rugla bez premca, pregrađivanje Berlina i cementiranje granice Hladnog rata.

„Politika“ je bila prisutna i kada je zid srušen, kada su komadi betonskih blokova prodavani kao suveniri na vreme u kome su mnoge istorijske zablude bile ugrađene u najpoznatiji zid 20. veka.

Božidar Dikić

objavljeno: 21.08.2011.

Nastavak na Politika...